S godinama se metabolizam prirodno usporava, pa ono što je nekad prolazilo nezapaženo sada može da utiče na vašu težinu.
Stručnjaci upozoravaju da neke uobičajene navike pri doručku mogu neprimetno da sabotiraju napore za mršavljenje, posebno nakon četrdesete.
Nutricionistkinja Sara Geron za portal Eat This, Not That objašnjava kako male promene mogu da naprave veliku razliku.
“Kako starimo, naš metabolizam se usporava, zato nemojte da se iznenadite ako nakon 40. godine ne možete da jedete visokokaloričan doručak a da to ne utiče na vašu težinu”, ističe ona.
U nastavku izdvajamo pet najčešćih grešaka kod doručka koje bi mogle da potkopaju vaš plan zdravlja i kondicije.
Zanemarivanje veličine porcija
Kako se nutritivne potrebe menjaju s godinama, važno je obratiti pažnju na količinu hrane.
“Kao i kod svakog drugog obroka, kontrola porcija je ključna i kod doručka”, kaže Geron.
Umesto procene “od oka”, savetuje upotrebu mernih šoljica ili kuhinjske vage.
“Koristite navedene veličine porcija kao vodič za svoje obroke”, dodaje ona. Ova jednostavna navika pomaže da se spreči nesvesno prejedanje i omogućava bolju kontrolu unosa kalorija.
Previše dodatog šećera
Doručak je često obrok kada pojedemo najviše slatke hrane, navodi Geron, ističući peciva i žitarice sa dodatim šećerom kao glavne krivce.
“Jednostavni šećeri u tim namirnicama nisu baš zasitni. Brzo se vare, daju kratkotrajan nalet energije, ali ubrzo zatim ponovo možete osećati glad”, objašnjava.
Umesto toga, birajte hranu bogatu vlaknima i proteinima, na primer ovsene pahuljice, jaja ili smuti sa biljnim proteinima, koji će vas držati sitima do ručka i sprečiti nagle oscilacije šećera u krvi.
Nedovoljan unos proteina
Proteini su ključni za održavanje mišićne mase i osećaj sitosti, naročito posle četrdesete.
“Iako ne treba svima velika količina proteina odmah ujutru, doručak bogat proteinima verovatnije će držati jutarnje žudnje pod kontrolom”, napominje Geron.
Savetuje uključivanje nemasnih izvora proteina poput jaja, pasulja, putera od orašastih plodova ili pileće kobasice. Takav doručak uravnotežuje nivo energije i smanjuje potrebu za užinama tokom dana.
Nedovoljan unos vlakana
“Vlakna su ključan nutrijent za osećaj sitosti i stabilizaciju šećera u krvi”, tvrdi Geron. Hrana bogata vlaknima pomaže da se spreči prejedanje, a može i da podstakne zdravije izbore kasnije u toku dana.
Dodaje i da “neka istraživanja pokazuju da ljudi koji jedu doručak bogat vlaknima češće biraju nutritivno bogatije obroke i za večeru”.
Umesto peciva ili belog hleba, birajte ovsene pahuljice, integralni tost s avokadom ili omlet s povrćem.
Preskakanje doručka
Iako mnogi odlučuju da preskoče doručak kako bi smanjili unos kalorija, ta strategija može imati suprotan efekat.
“Prema istraživanju iz 2025. godine, nejedenje doručka narušava metabolizam, oštećuje crevni mikrobiom i povećava rizik od gojaznosti”, upozorava Geron.
“Zato samo napred i doručkujte. Samo pazite da prvi obrok bude pravilno porcionisan i da uključuje izvor vlakana, proteina i zdravih masti”, dodaje ona.
Redovan, uravnotežen doručak može pomoći u održavanju energije, regulaciji apetita i boljoj koncentraciji tokom dana.
Foto: Shutterstock/Marian Weyo
Izvor: B92
