Masna ili slatka hrana, kao i jela koja sadrže obilje ugljenih hidrata, nisu poželjni na stolu kad temperature porastu.
Integralne žitarice poput pirinča ili masnije komade mesa bolje je ostaviti za dane kad prođe toplotni talas kako se organizam ne bi nepotrebno zagrevao.
Masna ili slatka hrana, kao i jela koja sadrže obilje ugljenih hidrata, nisu poželjni na stolu kad temperature porastu i u jeku je toplotni talas. Razlog tome je što organizam na njih troši mnogo energije i zagreva telo.
Preporuka da se u toplijim danima jede topla hrana koja podstiče znojenje nije mit, jer ćemo se na taj način brže ohladiti.
Međutim, šolja toplog napitka ili supa mogu da pričekaju veče kad zađe sunce kako biste lakše zaspali. Preporučuje se lako svarljiva hrana, pa je integralne žitarice i meso bolje zameniti povrćem.
Deset namirnica idealnih protiv vrućina
Jogurt će vas rashladiti u bilo kom obliku da ga uzimate, sa voćem, u salati ili samog, uvek je dobrodošao.
Agrumi, preciznije pomorandža, limun i grejp prepuni su vitamina C koji povećava otpornost tela na vrućine.
Nanu dodajte u vodu, smuti, voćni sok i salate za instant osveženje.
Krastavci sadrže više od 95 odsto vode i tako vas održavaju hidriranima, bilo da ih konzumirate u napicima, salatama ili same.
Paradajz je bogat vitaminima A i C, pa ne samo da osvežavaju već i čuvaju zdravlje vaše kože.
Bobičasto voće poput jagoda, borovnica i malina nije samo ukusno, puno je antioksidanasa, a osim što će vas osvežiti, zaštitiće i vašu kožu od sunca.
Lisnato povrće poput spanaća i kelja sadrži puno vitamina i minerala, a njihov visoki udeo vode pomaže da ostanete hidrirani.
Lubenica je puna vode, pa će vas hidrirati, a bogata je i vitaminima A i C, kao i antioksidansima, koji pomažu zaštiti kože od sunca.
Kokosova voda je prirodna alternativa sportskim napicima. Bogata je elektrolitima, pa nadoknađuje tečnost i minerale koje smo izgubili znojenjem.
