Konačno oslobađanje od (post)kolonijalnih odnosa sa Francuskom nametnuo se kao jedan od lajtmotiva pučau Nigeru, a pristalice pučista demonstrirale su po ulicama Nijameja uz parole “dole Francuska” i “živeo Putin”.
Vesti o najnovijem državnom udaru Africi odjeknule su danas u medijskom prostoru, nakon što se grupa oficira iz Gabona pojavila rano jutros na televizijskom kanalu “Gabon 24” i saopštila da su preuzeli vlast od predsednika Alija Bonga Ondimbe, koji je neposredno pre toga osvojio treći mandat na izborima.
Nekoliko sati nakon preuzimanja vlasti, pučisti su objavili da se predsednik Ondimbe nalazi u kućnom pritvoru, a da je jedan od njegovih sinova uhapšen zbog “veleizdaje”.
Dešavanja u Gabonu izazvala je nelagodu kod najvišeg diplomate Evropske unije Žozepa Borelja, koji je nove događaje nazvao “velikim problemom za Evropu.”
“Cela oblast – počevši od Centralnoafričke Republike, zatim Malija, pa Burkine Faso, sada Nigera, možda Gabona – nalazi se u veoma teškoj situaciji”, ocenio je Borelj.
Puč u Gabonu dogodio se mesec dana nakon što je hunta generala Abdurahmana Tijanija svrgla predsednika Mohameda Bazuma sa vlasti u Nigeru, izazvavši opštu uznemirenost na Zapadu.
Konačno oslobađanje od (post)kolonijalnih odnosa sa Francuskom nametnuo se kao jedan od lajtmotiva puča, a pristalice pučista demonstrirale su po ulicama Nijameja uz parole “dole Francuska” i “živeo Putin”.
Situacija u Nigeru nastavlja da izaziva nelagodu u regionu
Ekonomska zajednica država Zapadne Afrike (EKOVAS) ranije je najavila da je spremna na vojnu intervenciju ukoliko, kako su naveli, ne bude obnovljena demokratija u toj zemlji.
Francuski ambasador, kome je prethodno naloženo da napusti zemlju, nije se povinovao zahtevima, dok se SAD nalaze u nezavidnoj poziciji po pitanju (ne)priznanja novih vlasti kao legitimnih.
Kao što je Borelj napomenuo, međutim, Niger i Gabon nisu jedini primeri državnih udara u Africi.
Centralnoafrička Republika
Nakon neuspele invazije na Bangi u oktobru 2002. godine, general Fransoa Bozize poveo je marš na glavni grad Centralnoafričke republike u martu 2003. godine dok je predsednik Anž-Feliks Patase boravio u Nigeru na regionalnoj konferenciji, nakon čega se Bozize proglasio šefom prelazne vlade.
Bozize je postao je predsednik Centralnoafričke republike nakon pobede na izborima 2004. godine, a ponovo je izabran za tu funkciju 2011.
Godinu dana kasnije, u Centralnoafričkoj Republici izbija ustanak protiv Bozizea usred tvrdnje pobunjenika da nije poštovao obaveze proistekle iz mirovnog sporazuma kojim je završen građanski rat iz 2004-2007. godine, a Bozize beži u DR Kongo 2013. godine nakon što su pobunjenici zauzeli predsedničku palatu u Bangiju.
Bozize će se vratiti u zemlju 2019. godine i najaviti kandidaturu za predsedničke izbore 2020. godine, ali mu je učešće zabranjeno zbog neispunjavanja uslova “moralnosti”.
Na izborima je pobedio Fosten-Aršanž Tuadera, koji trenutno obavlja drugi predsednički mandat.
Sudan
Dve godine nakon što je dugogodišnji predsednik Sudana Omar el Bašir svrgnut s vlasti 2019. godine, jedan od dvojice lidera Tranzitornog suverenog saveta, general Abdel Fatah el Burhan, proglasio se de-fakto liderom države.
U aprilu 2023. godine izbijaju sukobi između Oružanih snaga Sudana pod vođstvom Burhana i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF) pod komandom Mohameda Hamdana Dagloa.
Početkom avgusta, RSF su tvrdile da su preuzele kontrolu nad pokrajinom Centralni Darfur.
Gvineja
U periodu između 2019. i 2020. godine, Gvineju potresaju nemiri nakon što je tadašnji predsednik Alfa Konde putem referenduma izmenio ustav kako bi sebi omogućio kandidaturu za treći mandat.
Usred obračunavanja sa demonstrantima, povećanja poreza, povećanja budžeta za predsednički kabinet ali i smanjenja budžeta za vojsku i policiju, Oružane snage Republike Gvineje predvođene komandantom specijalnih snaga Mamadijem Dumbujom zbacile su Kondea sa vlasti u septembru 2021. godine, a Dumbuja je položio zakletvu kao vršilac dužnosti predsednika početkom narednog meseca.
Mali
Predsednik Malija Ibrahim Bubakar Keita zbačen je u avgustu 2020. godine nakon nekoliko meseci političke krize. U oktobru iste godine osnovana je prelazna vlada sa namerom da se uspostavi civilna vlast u narednih 18. meseci.
Međutim, u maju 2021. godine vojska hapsi predsednika i premijera iz nove vlade, da bi Pukovnik Asimi Gojta u junu bio imenovan kao prelazni predsednik.
Francuska će povući svoje trupe iz zemlje na leto 2022. godine usred rastućeg animoziteta građana prema francuskim vojnicima.
U junu 2023. godine, 97 odsto državljana Malija glasa za usvajanje novog Ustava. Očekuje se da će novi predsednički izbori biti održani 2024. godine.
Burkina Faso
Vojnici u uniformama objavili su na javnoj televiziji 24. januara 2022. godine da su sa vlasti svrgnuli predsednika Roka Marka Kristijana Kaborea, a potpukovnik Pol-Anri Sandaogo Damiba položio je zakletvu kao predsednik 16. februara.
Međutim, 30. septembra iste godine vojska uklanja i Damibu, a demonstranti ispoljavaju nezadovoljstvo simbolima francuskog prisustva u zemlji.
Na funkciju vršioca dužnosti predsednika stupa mladi kapetan Ibrahim Traore, a novi predsednički izbori zakazani su za jul 2024. godine.
Francuski vojnici odlaze iz zemlje početkom tekuće godine, a Burkina Faso se politički približava Maliju i Rusiji.
