Pre Drugog svetskog rata, dok su svet potresali istorijski događaji, u teretanama, koje su tada više ličile na skromne dvorane sa gvozdenim tegovima nego na moderne fitnes centre, stvarala se jedna drugačija estetika tela. Bilo je to vreme kada su bodibilderi težili proporciji, snazi i skladnoj muskulaturi, inspirisanoj antičkim idealima, a ne ekstremnoj masi.
Godine 1941. bodibilderi su, prema mišljenjima mnogih, izgledali kao grčke statue. Široka ramena, uzak struk, izražene, ali ne prenaglašene mišićne grupe. Simetrija je bila zakon, a linija tela važnija od same veličine.
„Ti momci su jeli jaja i biftek i izgledali kao antičke skulpture. Njihova ishrana bila je jednostavna: meso, jaja, mleko, povrće. Bez misterioznih praškova, bez komplikovanih formula, bez etiketa”, jedan je od komentara na društvenim mrežama.
Trening? Teški tegovi, osnovne vežbe, disciplina i doslednost.
Nisu jurili instant rezultate. Gradili su telo godinama.
A danas?
U komentaruima na društvenoj mreži X stoji:
„Danas momci uzimaju 14 različitih supstanci čija imena ne mogu ni da izgovore, a i dalje u običnoj majici ne izgledaju bolje”.
„Nismo evoluirali, samo smo dobili bolje farmaceute”.
I dok su nekadašnji bodibilderi često bili potpuno prirodni, danas je priča drugačija.
„Brate, tada su bili prirodni. Prošla su ta lepa vremena kada je ‘natural’ zaista nešto značilo. Danas je gotovo svako na nekoj ozbiljnoj dozi, zavisno od toga kako želi da izgleda”.
Naravno, postoje i danas ljudi koji treniraju bez hemije i grade telo sporije, ali zdravije. Telo iz 1941. su krasili sklad, proporcija i prirodna snaga, koji se ne mogu ubruzgati. Estetika je nekada bila standard, a danas je postala izuzetak. Možda je pravo pitanje: da li smo izgubili meru?
magazin.politika.rs
