EVROPSKE reke koje su ključne saobraćajnice za tešku industriju presušuju zbog niza toplotnih talasa koji su zahvatili kontinent. Vodostaji Rajne i Dunava približavaju se rekordno niskim nivoima, što otežava prevoz hemikalija, naftnih derivata i ostale robe, te podiže cene transporta.
Visoke temperature istovremeno ograničavaju proizvodnju struje u nuklearnim elektranama od Francuske do Mađarske, što dodatno diže cene energenata i opterećuje privrede, posebno u istočnoj Evropi, piše Blumberg.
Test za zastarelu infrastrukturu
Nakon šumskih požara koji su pogodili Francusku i Španiju, suše na rekama novi su pokazatelj uticaja klimatskih promena na Evropu, kontinent koji se najbrže zagreva. Problemi u rečnom saobraćaju postali su test za celu regiju i njenu sposobnost da infrastrukturu iz 20. veka prilagodi klimi u kojoj će ekstremno niski vodostaji biti sve češći.
„Zagrevanje uzrokovano ljudskim delovanjem već je pojačalo ovu sušu u odnosu na to kakva bi inače bila. Isti manjak padavina uz dodatno zagrevanje izazvao bi još gore posledice“, rekao je Dominik Šumaher, predavač na Odeljenju za nauku o životnoj sredini na ETH Cirihu.
Rajna na istorijskom minimumu
Vodostaj kod Kauba, ključne tačke na Rajni za plovidbu prema južnoj Nemačkoj i Švajcarskoj, u petak je pao na 25 centimetara. Time je izjednačen rekord iz sušne 2018. godine. Prognoze predviđaju pad na 24 centimetra, što bi bio najniži nivo od početka merenja 1880. godine.
Podatke su prikupile nemačke savezne službe za ETH Cirih. Situacija bi mogla dodatno da se pogorša jer zapadnu Evropu zahvata četvrti letnji toplotni talas, koji će potrajati veći deo nedelje. To stvara logističke probleme na reci dugoj oko 1.290 kilometara, koja teče od švajcarskih Alpa do Severnog mora.
Industrija traži alternative
Zbog istorijski niskog vodostaja Rajne, koji je ograničio pristup brodovima, kompanija BASF je 2018. morala da smanji proizvodnju u svom ključnom kompleksu Ludvigskafen. Finansijski direktor Dirk Elverman kaže da je najveći svetski proizvođač hemikalija u međuvremenu razvio alternativne, premda skuplje, opcije prevoza.
„Naravno da smo zabrinuti zbog niskog vodostaja Rajne“, rekao je Elverman novinarima u sredu, ali je dodao da je situacija „pod kontrolom“.
Nizak vodostaj Rajne smanjio je nemačku industrijsku proizvodnju za 1,5 odsto u 2018. godini, ali mnoge kompanije su se od tada prilagodile, objašnjava Saskija Mjohelbek, istraživačica sa Instituta za svetsku privredu u Kilu. Udeo rečnog saobraćaja u ukupnom prevozu tereta u Nemačkoj pao je sa 4,7 odsto u 2017. na 4,1 odsto u 2024. godini.
Kompanija EnBW, koja upravlja termoelektranama na ugalj koje se snabdevaju preko Rajne, objavila je da pravi zalihe goriva dok postrojenja ne rade. Iz elektrane Groskraftverk Manhajm takođe su poručili da imaju dovoljne rezerve uglja.
Ako vodostaj dodatno padne, mogli bi da smanje teret po brodu, koriste manje šlepove ili deo isporuka preusmere na železnicu. Portparol DB Karga izjavio je da je taj železnički operater u stalnom kontaktu sa klijentima pogođenim niskim vodostajem Rajne, najprometnijeg evropskog unutrašnjeg plovnog puta.
Rastući troškovi i pretnja konkurentnosti
Čak i ako kompanije pronađu alternativne rute, veći troškovi prevoza prete evropskoj industrijskoj konkurentnosti u odnosu na Aziju i Severnu Ameriku.
„Neki rečni brodovi možda više neće moći da plove zbog tehničkih ograničenja“, rekao je Roberto Spranci, član uprave nemačke zadruge za rečni transport koja zastupa oko 90 brodova. Napomenuo je da na poslovanje, osim niskog vodostaja, utiču i visoke cene goriva.
Kako nastaje suša
Vodostaji Rajne i Dunava pali su tokom izuzetno vrućeg i sušnog evropskog leta. Česta razdoblja visokog pritiska vazduha sprečavala su dolazak kišnih oblaka. Profesor hidrologije Dejvid Hana sa Univerziteta u Birmingemu objasnio je da takvi uslovi povećavaju potrošnju vode kod biljaka i isušuju tlo. Ono zatim brzo upije i ono malo kiše što padne, pre nego što voda stigne do reka.
„Klimatske promene to pojačavaju jer podižu osnovne temperature. Zbog toga topla i sušna razdoblja efikasnije isušuju predode i smanjuju protok reka“, rekao je Hana.
Podaci Evropske komisije pokazuju da su se sušni uslovi u centralnoj i zapadnoj Evropi poslednjih nedelja pogoršali. Na vodostaj Rajne uticalo je i slabije otapanje snega i glečera sa Alpa, koji su važan izvor vode u kasno leto.
Dunav i energetska kriza
Neki delovi Dunava, druge najduže evropske reke, već su dostigli rekordno niske nivoe. To ometa plovidbu šlepova u Rumuniji i Slovačkoj, te smanjuje proizvodnju u nuklearnim elektranama.
Mađarska je prvi put u 44 godine potpuno ugasila svoju jedinu nuklearnu elektranu, što je veliki test za novog premijera Petera Mađara. Zemlja će time ostati bez 40 odsto svojih kapaciteta za proizvodnju struje i moraće da pojača uvoz. Vladajuća stranka zatražila je od parlamenta da odloži sednice ove nedelje radi uštede energije, objavio je Mađar na Fejsbuku.
Dekorativna rasveta u Budimpešti i na državnim zgradama biće isključena. Istovremeno, dobrovoljna smanjenja potrošnje u fabrikama automobila i baterija donekle su ublažila pritisak na mrežu.
Rumunski energetski sektor biće u stanju pripravnosti tokom avgusta zbog pada proizvodnje, a zemlja će tražiti pomoć od susedne Ukrajine u satima vršnog opterećenja. Rumunija bi mogla da bude primorana da ugasi i drugi reaktor u elektrani Černavoda jer nizak vodostaj Dunava ugrožava sisteme za hlađenje.
Posledice u Francuskoj i Italiji
Ovogodišnji toplotni talasi primorali su i Francusku da ograniči proizvodnju u nuklearnim elektranama, koje su okosnica elektroenergetskog sistema zapadne Evrope. Elektrane koriste vodu za hlađenje iz reka Rone i Garone, a postoji rizik da ispuštena voda postane prevruća i ugrozi biljni i životinjski svet.
Zbog dugotrajne suše, mađarska vlada je pozvala na štednju struje i vode. U Sentandreji, severno od Budimpešte, nekoliko hiljada ljudi ostalo je bez pijaće vode zbog preopterećenja sistema. „Ako se ne promenimo, uskoro ćemo živeti u pustinjskim uslovima“, izjavio je u petak ministar zaštite životne sredine Laslo Gajdoš.
Najduža italijanska reka Po takođe beleži vodostaj ispod istorijskih minimuma, što ugrožava navodnjavanje poljoprivrednih površina i podstiče prodor slane vode u deltu.
Neizvesna budućnost
„Vrućina i suša definitivno su novi rizik za privredni rast“, rekao je Karsten Brzeski, ekonomista u ING Diba AG. „Presušivanje reka uzrokuje stvarnu ekonomsku štetu i jasno prikazuje izazove klimatskih promena.“
Značajnije olakšanje za evropske reke nije na vidiku. Prema analizi meteorologa Metjua Drosa iz Vaisale, predviđa se da će temperature širom kontinenta do početka avgusta biti 2 do 8 stepeni više od proseka. Dugoročni modeli ukazuju na nove talase visokog pritiska, što bi moglo da znači da prave kiše koja bi prekinula sušu neće biti sve do kasne jeseni.
„Obilna kiša može da donese kratkoročna poboljšanja, ali ako se suvo tlo i stabilni vremenski obrasci nastave, ti pomaci biće verovatno privremeni“, rekao je Hana.
Naučnici upozoravaju da Evropu očekuju još jače vrućine i suše ako svet ubrzano ne smanji potrošnju nafte, uglja i gasa.
„Vrućina istovremeno isušuje tlo, prazni reke i povećava potražnju za vodom. To je jasan potpis klimatskih promena“, rekla je Hana Klouk, profesorka meteorologije i klimatskih nauka sa Univerziteta u Redingu.
„Leta poput ovog postaju uobičajena i biće sve gora sve dok sagorevamo fosilna goriva“, dodala je. „To je čista fizika.“
