Obilaznica oko Beograda otvara se za saobraćaj danas u 9 časova. To je juče najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na obeležavanju završetka izgradnje poslednje deonice saobraćajnice duge 47 kilometara, koja je građena duže od tri decenije.
Završetkom ovog dela obilaznice teretni saobraćaj će biti izmešten iz prestonice i trebalo bi da se izbegnu gužve na auto-putu na izlasku iz Beograda prema Bubanj potoku, ali i na Gazeli i Autokomandi. Obilaznicom oko Beograda, od Dobanovačke petlje do Bubanj potoka, sada će se putovati manje od pola sata, u šest saobraćajnih traka.
Od ideje o izmeštanju tranzitnog saobraćaja iz prestonice do njene realizacije prošlo je 30 godina. Toliko je vremena bilo potrebno da se povežu Batajnica i Bubanj potok i da se obilaznica oko Beograda konačno spoji sa Koridorom 10 u punom profilu auto-puta.
To, međutim, i dalje nije kraj ovog građevinskog poduhvata, jer on obuhvata i nastavak trase sve do Pančeva, a koji je tek u fazi projektovanja. Predsednik Vučić je izjavio da se očekuje da će i taj deo, do Pančeva, sa izgradnjom mosta na Dunavu biti završen do 2028. godine. Vučić je rekao da će predložiti da obilaznica ponese ime Milutina Mrkonjića, nekadašnjeg ministra građevinarstva, koji je učestvovao u njenoj izgradnji.
“Završetkom Obilaznice oko Beograda saobraćaj će se preusmeriti sa preopterećene osnovne mreže gradskih saobraćajnica, što će doprineti skraćenju vremena putovanja za tranzitne tokove, smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, troškova eksploatacije vozila, štetnih gasova i buke od vozila na užem gradskom području”, kažu u “Putevima” za RT Balkan.
Izvođači radova na Sektoru 6 su kineska kompanija “Pauer Čajna” i azerbejdžanski “Azvirt”, a ugovorena vrednost radova, na tri deonice završenog sektora B, iznosi 227,7 miliona evra.
Vreme putovanja upola kraće nego kroz grad
Pomoćnik direktora preduzeća “Putevi Srbije” Miodrag Poledica rekao je danas da je “višedecenijski san” i cilj države da se završi obilaznica oko jednog velikog grada, kao što je Beograd, koja će značiti ne samo za glavni grad, već i za čitavu Srbiju i celu jugoistočnu Evropu, jer će veoma ubrzati promet saobraćaja.
On je za Tanjug rekao da će u poređenju sa auto-putem koji prolazi kroz grad, nova obilaznica duga 47 kilometara, od petlje Batajnica do petlje Bubanj potok, prepoloviti vreme putovanja, sa 45 do 50 minuta, kada nema gužve, na 20 do 25 minuta.
On je istakao i bezbednosni faktor nove saobraćajnice i naveo da je prošle godine evidentirano 553 saobraćajnih nezgoda kroz grad Beograd, odnosno na potezu od petlje Dobanovci do petlje Bubanj potok, a u istom periodu ove godine su, što na završenom što na nezavršenom delu deonice, evidentirane samo 63 nezgode.
“Rasterećenjem gradskog jezgra ubrzava se saobraćaj i smanjuju se gužve, što znači da ova saobraćajnica ima višestruki značaj”, naveo je Poledica.
Танјуг/Владимир Шпорчић / None
Prema njegovim rečima, obilaznicu karakteriše nekoliko značajnih objekata, poput petlje Avala, koja će imati ulogu da poveže auto-put sa sadašnjim kružnim putem i automatski sa svim podavalskim naseljima, kao i sa opštinama Rakovica i Voždovac.
“Drugi karakterističan objekat je tunel Beli potok, a treći je petlja Bubanj potok, koja će biti najveća u Srbiji”, naveo je Poledica.
Istakao je da celu obilaznicu karakteriše veoma intersantan teren sa više od 70 mostovskih konstrukcija, kao i sa četiri tunela i sedam velikih saobraćajnih petlji.
Танјуг/Владимир Шпорчић / None
“Obilaznica oko Beograda nije obuhvaćena sistemom naplate putarina, što će samo dodatno privući saobraćaj, naročito teretni, koji je u čistom tranzitu kroz Srbiju“, naglasio je pomoćnik direktora preduzeća “Putevi Srbije” i istakao da će za sve vozače, pogotovo za teretne, kao i za privredu nemerljivo značiti ova obilaznica.
U pripremi projekat za nastavak ka Pančevu
Obilaznica je projektovana i odobrena davne 1972, u vreme Josipa Broza Tita, a gradnja je počela 1991, u vreme Slobodana Miloševića, kada je predviđen rok od pet godina da se obilaznica završi.
Nije se, međutim, tih ratnih devedesetih daleko odmaklo. Ali i posle 2000. nastavljeno je u sporom ritmu. Naime, do septembra 2008. gradilo se, u proseku, tek kilometar godišnje, dok 2018. godine izgradnja nije intenzivirana.
Predsednik Aleksandar Vučić je danas izjavio da je za samo pet godina urađena duža trasa nego za prethodnih 27.
Танјуг/Владимир Шпорчић / None
Ovo jeste kraj najvećeg dela obilaznice i najznačajnijeg za izmeštanje saobraćaja iz Beograda, ali nije i kraj projekta. Planira se izgradnja nastavka obilaznice, takozvani Sektor Ce, od Bubanj Potoka do Vinče i Pančeva, uključujući novi most preko Dunava, čime bi cela obilaznica bila duga oko 70 kilometara.
“Ugovorili smo sa Saobraćajnim institutom CIP izradu projektno-tehničke dokumentacije za Projekat za građevinsku dozvolu za Sektor Ce, drumsko-železnički koridor Bubanj potok-Vinča-Pančevo. Čine ga tri ključna objekta: autoputska obilaznica, železnička obilazna pruga i drumsko-železnički most preko Dunava kod Vinče. Rok za izradu Projekta za građevinsku dozvolu je polovina 2024. godine, nakon čega se može očekivati i proces ugovaranja izgradnje”, kažu u “Putevima” za RT Balkan.
Ostaje samo nada da završetak drugog dela Obilaznice nećemo morati da čekamo još tri decenije.