Analize ledenih jezgra i godova drveća pokazuju da zemlja nije bila ovako vruća 120.000 godina.
Evropa i svet suočavaju se sa ekstremno visokim temperaturama, a naučnici kažu da bi ovaj jul mogao da postigne rekord kao najtopliji mesec ikada.
Analiza nemačkog Univerziteta u Lajpcigu predviđa da će prosečna globalna temperatura ovog meseca biti oko 1,5 stepeni Celzijusa iznad one iz predindustrijskog perioda.
Ovaj jul će biti najmanje za 0,2 stepena Celzijusa topliji nego jul 2019, koji je bio najtopliji u proteklih 174 godina merenja na osnovu podataka Evropske unije, prenosi Rojters.
Porast temperature o kojem se govori u kontekstu klimatskih promena meri se u odnosu na period pre industrijske revolucije. Postoje dva razloga za to, prvi je da je tada počela masovna upotreba fosilnih goriva, a drugi da otprilike od tog perioda postoje i precizna merenja.
“Razlika između ovog jula i istog meseca 2019. godine je toliko velika da već sada sa apsolutnom sigurnošću možemo reći da će ovaj jul biti najtopliji ikada”, kaže klimatolog Karsten Hauštajn.
Naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji Majkl Man navodi da je već do sredine jula bilo jasno da će taj mesec biti rekordno topao i da je “indikator da će Zemlja nastaviti da se zagreva sve dok se sagorevaju fosilna goriva”.
Srednja globalna temperatura, čija vrednost uglavnom iznosi oko 16 stepeni i uključuje zimski period na južnoj hemisferi, ovog jula porasla je na gotovo 17 stepeni.
Analize ledenih jezgra i godova drveća pokazuju da zemlja nije bila ovako vruća 120.000 godina.
Svetska meteorološka organizacija takođe je najavila da je “izuzetno verovatno” da će u julu biti oboreni temperaturni rekordi, ali da za sada to neće zvanično saopštiti, već će sačekati da svi finalni podaci budu dostupni.
Ekstremno visoke temperature uticale su na veliki deo planete, pa je tako u Dolini smrti u Kaliforniji zabeležena najtoplija noć u celom svetu u ovom mesecu, iako su temperature u pustinjama noću obično niže.
U gradu Sanbao u Sinđanu na severozapadu Kine 16. jula je zabeležena rekordno visoka temperatura od 52,2 stepena.
Požari su pogodili Grčku, Italiju, Alžir i druge zemlje, više od 40 ljudi je poginulo, dok je hiljade evakuisano jer mediteranski požari prete selima i odmaralištima.
Pored Evrope i Afrike, sa požarima se bori i Kanada. Vrućinu oseća i jedno od najhladnijih mesta na zemlji, Antarktik, a nivo leda trenutno je rekordno nizak, iako bi u ovom periodu godine trebalo da dostigne maksimum.
Naučnici očekuju da će u 2023. ili 2024. godini biti oboreni toplotni rekordi i da će biti nadmašene čak i izuzetno visoke temperature zabeležene 2016. godine.
“Ovo je surova realnost klimatskih promena i najava budućnosti”, rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas.
