Demencioja je sindrom karakterisan progresivnim pogoršanjem kognitivnih funkcija, poput pamćenja, razmišljanja i sposobnosti svakodnevnog funkcionisanja, a obično je uzrokovana degenerativnim bolestima mozga.
Nažalost, godine su jedan od važnijih faktora rizika, što ne možemo da kontrolišemo. Međutim, neki faktori, poput životnih navika, mogu igrati važnu ulogu. Na neki način, to je dobra vest. To znači da imamo neku moć da preuzmemo kontrolu nad zdravljem našeg mozga.
Prema istraživanju, jedna navika može značajno smanjiti rizik od demencije: vežbanje. Fizički aktivnost možemo smatrati nečim što može koristiti našem srcu, plućima i mišićima, ali je takođe izvrsna za naš mozak, a time i kognitivno zdravlje.
Istraživanje, sprovedeno na gotovo 650.000 veterana, pokazalo je da se, kako se kondicija osobe poboljšavala, šansa za razvoj Alchajmerove bolesti smanjivala.
U poređenju s grupom u najslabijoj kondiciji, osobe s malo boljom kondicijom imale su 13 posto manji rizik od Alchajmerove bolesti, srednja grupa imala je 20 posto manji rizik, dok je sledeća, viša grupa, imala 26 posto manji rizik. Osobe u najaktivnijoj grupi imale su čak 33 posto niži rizik.
Autori su zaključili da je kardiorespiratorna sposobnost povezana s manjim izgledima za demenciju kako ljudi stare.
Nadmašivanje preporuka nedeljnog vežbanja mogla bi biti još korisnija
“Istraživanje je pokazalo da je najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno ključ najboljeg zdravlja mozga kako starimo”, kaže neuropsihološkinja dr Džesika Kaldvel za Parade.
“Manje je više” ima svoje mesto u određenim situacijama. Međutim, dr Kaldvel kaže da bi nadmašivanje preporuka nedeljnog vežbanja moglo biti još korisnije.
“Za mlađe ljude ili one koji su bili fizički aktivni u prošlosti ili dosledno tokom svog života, vežbanje do 300 minuta ili intenzivnije vežbanje moglo bi biti još korisnije za mozak. Kako starimo, radi se o ravnoteži između fizičke spremnosti i prevencije povreda te dobrog aerobnog vežbanja koje koristi ne samo zdravlju srca, već i zdravlju mozga”, zaključila je neuropsihološkinja.
