Osim klasičnih poziva i SMS-poruka, ovi prevaranti sada koriste i mesindžere poput Vacapa i Telegrama, a zbog čega je to tako, objasnili su eksperti za sajber-bezbednost.
Gotovo da nema osobe koja u poslednjih nekoliko meseci nije dobila SMS-poruku sa nepoznatog broja u kojoj se spominje neka pošiljka koja nije preuzeta, mogućnost brze i lake zarade putem društvenih mreža ili nešto treće. Brojevi su mahom strani i pripadaju provajderima sa teritorije afričkog ili azijskog kontinenta.
Ali, to nije sve! Od kako su korisnici počeli da prijavljuju pružaocima usluga mobilne telefonije ovakve aktivnosti, zlonamernici su otišli korak dalje i svoje mračne radnje “preselili” na aplikacije za dopisivanje poput Vacapa i Telegrama. Tamo su, kako navode stručnjaci za bezbednost na internetu, oni sigurniji. Zbog čega sve više spam-poruka stiže putem mesindžera?
Treba zadobiti poverenje “žrtve”
Kako bi uspeli u svom planu, prevaranti pre svega moraju zadobiti poverenje “žrtve”, a prvi korak ka tome jeste da se na njihovom nalogu vidi profilna fotografija. Budući da se većina prevara ovog tipa bazira na krađi podataka, prevaranti koriste fotografije državnih organa, javnih preduzeća i banaka kako bi izgledali što uverljivije u očima korisnika. Kada “žrtva” vidi da joj se na Vacap ili Telegram stigla poruka od, primera radi, policije ili poreske uprave, veća je verovatnoća da će na nju obratiti pažnju ili kliknuti na link koji se nalazi u poruci.
Sakrivanje broja je jednostavnije
Mnogi korisnici danas imaju instalirane aplikacije za identifikaciju pozivalaca koje osim broja telefona sa koga stiže poziv prikazuju i da li se za taj broj vezuju neke prijave. Ukoliko uoče da neki broj ima čudnu istoriju, vrlo verovatno da se na poziv neće javiti. Međutim, ove aplikacije rade samo kada su u pitanju obični pozivi, a ne i kada je reč o pozivima putem mesindžera. Baš iz tog razloga se prevaranti sve češće odlučuju za ovaj vid komunikacije s asvojim “žrtvama”.
Praćenje je teže
Savremeni mesindžeri najčešće ne zahtevaju prisustvo SIM-kartice u uređaju, a za kreiranje naloga je potrebno samo imati pristup internetu. Čak se i pozivi i slanje poruka obavlja bez broja telefona, ili sa nekog fiktivnog, koji je poslužio isključivo za inicijalno povezivanje. Kada se pozivi realizuju putem ovih aplikacija praćenje je praktično nemoguće, jer se uređaj ne vezuje ni za jednu baznu stanicu. Osim toga, sva komunikacija koja se obavlja preko mesindžera prolazi kroz posebne sisteme zaštite podataka, pa je ući u trag prevarantima još teže.
RTbalkan.
