Najbolji košarkaš svijeta Nikola Jokić više puta je “preskakao” turnire za reprezentaciju Srbije i dobro znamo da su ga zbog toga mnogi i u zemlji “uzeli na zub”.
Jasno je Jokiću da je to tako jer dobro zna koliko je reprezentacija svetinja svakom ljubitelju košarke iz Srbije, međutim u više navrata jednostavno nije mogao da pruži najviše što može i otkazivao je selektoru.
Ovog puta se odazvao pozivu Svetislava Pešića i predvodio je “orlove” do bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Parizu, a čim su svi vidjeli kako gine i bori se za grb i dres – Jokić je odmah ponovo postao miljenik nacije.
Nažalost, Jokić nije govorio za medije tokom Olimpijskih igara u Parizu, što je njegova odluka od ranije, dok se sada oglasio njegov otac Branislav Jokić. U kratkom intervjuu za “TV Arena Sport”,
“Sombor je jedan od gradova gde je došla olimpijska medalja, to je Nikola doneo sa košarkaškom ekipom i ja sam kao roditelj ponosan, kao što su i svi Somborci ponosni što imamo takvog momka u svojim redovima”, rekao je Branislav Jokić.
Istovremeno, Branislav je želio da skrene i pažnju na KK “Džoker” čiji je predsjednik, a u čijem radu neumorno pomaže i Nikola. Taj mali klub iz Sombora je član najjače košarkaške lige u Srbiji i sanja plasman u ABA ligu, međutim i dalje čak mnogi nisu upoznati da Jokići imaju veze sa njihovim usponom.
“Taj isti momak (Nikola Jokić, prim. aut.) je digao košarku i u Somboru. Mi smo sad članovi KLS i pravimo ekipu tako da idemo što dalje možemo, za korak više. Svi su sada na treningu, tako da su tu klinci iz naših mlađih kategorija, ubacuju loptu u koš iza vas. Klub broji više od 200 dece i želimo da popularizujemo košarku ili bilo koji sport u našem gradu”, zaključio je otac najboljeg košarkaša sveta.
Šta je KK Džoker, Nikole i Branislava Jokića?
Nikola je počeo kao klinac da trenira u KK SO Koš u Somboru, koji je u njegovu čast promijenio ime u “KK Džoker” prije nekoliko godina. Od 2002. do 2017. nosili su staro ime, a potom je zbog Nikolinog nadimka koje je dobio u NBA ligi stiglo i novo ime – i novi logo Džokera, U pitanju je klub koji je, kako je rekao i Branislav, sada član Košarkaške lige Srbije (KLS) i nastupa u Gradskoj hali Mostonga koja prima oko 1.400 ljudi.
Prije nekoliko dana trener Željko Lukajić je sa svojim igračima otpočeo pripreme pred početak druge sezone u KLS gdje su, kako kažu iz kluba, ciljevi težnje i želje ostale iste – šampionska titula uz razvoj i afirmaciju mladih igrača. U klub je stigao tako i najkorisniji igrač KLS prošle sezone Stefan Simić, a tu su stigli još i Tomislav Ivošev, Džajmon Henson, Marko Klajević, Jovan Šljivačnanin, Branislav Vujadinović i Veljko Brkić. Takođe, KK Džoker je zadržao svoje najtalentovanije igrače iz prošle sezone i cilja bolji plasman od šestog mesta.
Kao i klub, porodica Jokić kroz Fondaciju “Nikola Jokić i prijatelji” od 2016. pomaže lokalnu zajednicu na razne načine, pomaže u liječenju bolesne djece, učestvovala je u nabavci opreme za kovid-ambulantu tokom pandemije, poboljšala sportsku infrastrukturu u Somboru… Tako je prošle godine povodom proslave Dana grada Sombora, 18. februara, fondacija zajedno sa košarkaškim klubom Džoker svakom učeniku osnovne škole u Somboru poklonila majicu, u cilju promocije sporta i zdravog načina života.
“Maksimalno se trudimo da pomažemo i podržavamo lokalnu zajednicu, jer nam je želja da kroz ovakve i slične programe na najbolji način predstavimo Sombor i usmerimo pažnju na naš grad. Ovo je samo jedna u nizu akcija, a u budućnosti ćemo se potruditi da zajedničkim snagama uradimo još dobrih stvari za Sombor. Naš cilj je da se bavimo razvojem Sombora, ne samo u oblasti sporta već i u drugim sferama života”, rekao je tada Branislav, Nikolin otac, jedan od rukovodilaca Fondacije.
Šta još otac Branislav priča o Nikoli Jokiću?
Podsjećamo, odmah po povratku Nikole Jokića sa Olimpijskih igara vidjeli smo da je otišao u rodni Sombor na konjičke trke, a to nije veliko iznenađenje ako znamo da je i njegov otac Branislav zaljubljenik u ove plemenite životinje. Majka Nikolina je radila kao medicinska sestra, otac Branislav je poljoprivredni inženjer, a sinovi su se oduvijek bavili sportom.
Nemanja i Strahinja su bili solidni igrači, ali opet nisu bili ni blizu Nikole koji je danas najbolji na svijetu, što je malo ko očekivao s obzirom na njegove navike u djetinjstvu. U intervjuu za “Sportal” otac je ispričao da je znao da će postati dobar, ali ne i najbolji: “Bilo je nešto posebno u njemu. Retko to u današnje vreme pominjem, ali jednostavno sam znao da će biti dobar košarkaš. Ali tada niko nije znao koliki će uspeh postići”, iskreno će Branislav koji ističe da je njegov sin i dalje skroman.
“Ono što Nikola voli to su obične stvari. Napravićemo porodične kuće za trojicu sinova, svako ima po auto, uredićemo hipodrom za konje da može tu svoju ljubav da zadovolji. Šta ćeš više? Nije da pre nismo imali i vikendicu i konje i slične stvari, šta sad treba više od ovoga? Treba možda da ode u Beograd na splavove i šta će on tako, da bude neka faca?”, objasnio je Branislav Jokić sve o svom ljubimcu i dodao:
“Njega to ne interesuje, ima i ovde muziku i omiljenu kafanu gde odlazi petkom i subotom sa svojim prijateljima iz detinjstva. Ne sedi on sa novopečenim prijateljima, teško on prima nove ljude oko sebe, moraju biti iz sveta košarke ili konja, treće nešto baš jako teško”.
