Prošlo je pet godina otkako nas je napustio Nebojša Glogovac, jedan od najboljih glumaca svoje generacije. Preminuo je 9. februara 2018, a samo godinu dana kasnije upokojila se i njegova majka Milena.
Otac Milovan Glogovac, iza koga je 55 godina svešteničkog staža, u razgovoru sa Marinom Rajević Savić otvorio je dušu i iskreno priznao da bol ne prolazi, ali da utehu i vezu sa najmilijima pronalazi u veri i molitvi.
Prilikom gostovanja u emisiji „Dok anđeli spavaju” osvrnuo se na glumačku veličinu svog sina, koje, kako je rekao, nije bio svestan dok je Nebojša bio živ.
− On je za porodicu predstavljao pre svega figuru sina, brata, supruga i oca. Verovatno mi ne bismo mogli da budemo objektivni zbog osećaja da je to naše dete. Da je stvarno vrhunski glumac shvatio sam kad je na Pulskom festivalu dobio nagradu za najbolju mušku ulogu u filmu „Ustav Republike Hrvatske”, iako je pre toga igrao Dražu Mihajlovića.
Nebojša Glogovac prvo je upisao psihologiju.
− Jedan od profesora, Braca Ognjanović, šalio se kako je on od Nebojše napravio glumca jer ga je dva puta oborio. Kad je video da tu treba da se „zapne”, da se radi, odlučio je da pređe na glumu. Rekao sam „važi”, smatrajući da neće položiti prijemni. Moj uslov je bio da upiše i teologiju, ali je zaboravio na to obećanje. Govorio sam: „Bolje da bude dobar glumac, nego loš sveštenik.”
Milovan Glogovac prisetio se i Nebojšinih prvih glumačkih koraka koje je napravio u crkvi.
− Imao je plavu kovrdžavu kosu, bio je grlat i glasan. Recitovao je, pevao, tu je stekao odnos prema publici i javnosti. Kasnije je krenuo u dramsku grupu kod Mike Aleksića, gde je bio od svoje 12. do 18. godine.
U seriji „Moj rođak sa sela” igrao je sveštenika, ali nije se konsultovao s ocem oko uloge.
− Nije me ništa pitao jer je znao da mu ne bih dao odeždu. Dobili su je u nekom selu kod Kragujevca − setno se prisetio otac Nebojše Glogovca, pa dodao da se nije desilo da ode na njegov grob a da tamo ne zatekne svež cvet i da mu je drago što ga ljudi ne zaboravljaju.
− Dan posle sahrane, kad smo došli na grob, bilo je mnogo cveća i venaca, kao i drveni krst. Nije ga bilo kad sam došao sledeći put. Objasnili su mi da su ga stavili ispod ploče, jer u Aleji zaslužnih građana nije predviđeno da stoje verska obeležja. Ne pitajući nikoga otišao sam u jednu livnicu i napravio krst od bronze, koji je doskoro stajao. Da li su ga sklonili ili ga je neko ukrao, ne znam. Nameravam da stavim kameni krst, mora da stoji versko obeležje − poručio je protojerej–stavrofor.
Nebojša je u prvom braku sa Minom dobio sinove Gavrila i Miloša, dok je sa Milicom imao ćerku Sunčicu. Njih troje, kao i šestogodišnji Luka, sin Nebojšine sestre Bojane, često se viđaju sa dedom, a podrazumeva se da su kod njega za Božić, Uskrs i Đurđevdan.
− Imam divan odnos i sa Minom i sa Milicom, a i one su u međusobnom kontaktu.
− Prema sinovima je bio demokrata. U nekim detaljima pokušao sam da ga ispravim, da mu kažem da može drugačije. Posle nekoliko godina rekao mi je kako sve više vidi sebe u meni. Ono što sam ja nekada govorio njemu počeo je on da govori svojim sinovima. Menjao je taj odnos, prilike su bile takve. Kratko je trajalo.
Hellomagazin.rs
