U situaciji koja deluje kao mešavina Monty Python humora i Star Wars spektakla, američko Ministarstvo odbrane i Uprava za zaštitu granica u El Pasu ispalili su tajanstveno i moćno novo oružje – laser za uništavanje dronova – kako bi oborili bespilotne letelice koje preko granice šalju meksički karteli.
Pošto nisu obavestili Saveznu upravu za vazduhoplovstvo (FAA), vazdušni prostor iznad tog grada u panici je zatvoren na 10 dana, a da cirkus bude potpun, ispostavilo se da nisu gađali nikakve dronove već – običan balon.
Naravno, u skladu sa standardnom procedurom Trampove Bele kuće, Pentagon i dalje tvrdi da su „dronovi meksičkih kartela upali u vazdušni prostor SAD-a i da je Ministarstvo rata preduzelo akciju kojom ih je onesposobilo“.
Zabrana je na kraju trajala samo nekoliko sati, ali ovaj incident bacio je novo svetlo na lasere kao potencijalno upotrebljivo oružje. To više nije samo ideja iz SF filmova – postali su stvarna, operativna tehnologija koja se sve više koristi na granicama i bojištima širom sveta.
Kada govorimo o tehnologiji koju američka vojska naziva Directed Energy Weapons ili oružje sa usmerenom energijom (DEW), zapravo govorimo o sistemima koji isporučuju visokokoncentrisani snop energije brzinom svetlosti.
Nema metaka, nema promašaja zbog vetra i, što je možda najvažnije, svaki pucanj košta manje od šolje kafe. Kako piše The Verge, dok jedna raketa sistema Patriot može koštati nekoliko miliona dolara, jedan laserski hitac košta približno jedan dolar struje – otprilike koliko košta rad bojlera za vodu tokom jednog sata.
To je posebno vidljivo u Hormuškom moreuzu, gde Huti napadaju američke brodove rojevima dronova. Svaki od tih dronova pobunjenike iz Jemena košta najviše 20.000 dolara.
Svaka od raketa koje brodovi ispaljuju kako bi se odbranili košta između 500.000 i milion dolara, a više puta se dogodilo da su se plovila morala povući jer su ostala bez municije. Sa laserima tih problema nema – može se pucati sve dok ima struje na brodu.
Usput rečeno – „hici“ koje ispaljuju ova oružja nevidljivi su golim okom; nema jarkih crvenih i zelenih zraka kao u filmu Star Wars. Vidljivi su samo infracrvenim kamerama.
Put do ovog trenutka bio je dug i pun neuspeha. Prvi put su se laseri kao oružje počeli ozbiljno razmatrati još šezdesetih godina prošlog veka, ubrzo nakon što je prvi laser uopšte izumljen.
Najveći zamah istraživanja dobili su osamdesetih godina pod vođstvom američkog predsednika Ronald Reagan i njegovog ambicioznog programa Strategic Defense Initiative, koji je javnost podrugljivo nazvala „Star Wars“.
Plan je bio da se u svemir postave ogromni laseri koji bi uništavali sovjetske nuklearne rakete usred leta. Tadašnja tehnologija jednostavno nije bila dorasla tom zadatku.
Laseri su bili preveliki, zahtevali su ogromne hemijske rezervoare za energiju i bili su izrazito nestabilni. Međutim, napredak u oblasti tzv. solid-state lasera, gde se zraka stvara unutar kristala ili stakla umesto u opasnim gasovima, sve je promenio.
Prvi pravi dokaz da laseri mogu opstati u surovim uslovima bojišta dogodio se na moru. Američka ratna mornarica je još 2014. godine na brod USS Ponce instalirala sistem poznat kao LaWS (Laser Weapon System).
Kako je tada izveštavao BBC, mornari su na Bliskom istoku testirali sistem protiv malih čamaca i dronova, a rezultati su bili impresivni. Sistem je radio besprekorno, spaljujući motore i elektroniku neprijateljskih ciljeva.
Kasnije je na brodu USS Portland testiran još jači sistem koji je uspešno obarao mete iznad Tihog okeana. Glavni tehnički izazov kod ovih sistema je ono što naučnici nazivaju dwell time (vreme zadržavanja snopa na cilju).
Naime, laser nije trenutna zraka smrti koja uništava sve na dodir – on više funkcioniše kao ekstremno moćno povećalo. Da biste uništili dron, morate držati snop na istoj tački nekoliko sekundi dok se materijal ne istopi ili zapali.
Sve to dok se nalazite na brodu koji se ljulja na talasima, manevriše i vibrira. To zahteva neverovatno precizne senzore i stabilizatore.
Američki razarač klase Arleigh Burke, USS Preble, nedavno je testirao možda i najmoćnije lasersko oružje današnjice – HELIOS (High-Energy Laser with Integrated Optical Dazzler and Surveillance).
HELIOS je uništio četiri drona u vrlo kratkom razmaku tokom demonstracije održane prošle godine i nada je da će DEW naoružanje postati primarni izbor za blisku odbranu.
Ovaj proizvod kompanije Lockheed Martin je laser snage 60 kilovata, dovoljno snažan da uništi ili barem ošteti određene pretnje, pre svega dronove i male brodove. Ima i sekundarne funkcije – dazzler omogućava zaslepljivanje optičkih i drugih senzora, dok surveillance pruža mogućnost nadzora.
Lockheed Martin tvrdi da se HELIOS može skalirati na 150 kilovata. Za sada je instaliran samo na brodu Preble.
Možda najaktuelnije bojište za testiranje ove tehnologije jeste Ukrajina, što ne čudi s obzirom na to da je reč o aktivnoj ratnoj zoni u kojoj su dronovi preuzeli primat.
Ovih dana u javnost su procurile informacije o novom ukrajinskom laserskom sistemu koji je upravo prošao terenska testiranja. Prema navodima The Atlantic, sistem pod nazivom Sunray (Sunčeva zraka) razvijen je kao odgovor na neprestane napade jeftinim dronovima-kamikazama.
Novinar Simon Shuster, koji je prisustvovao testiranju, opisuje sistem kao kompaktnu napravu nalik teleskopu montiranom na krov običnog kamioneta. Tokom demonstracije, Sunray je uspeo da sprži motor ruskog drona u roku od nekoliko sekundi, nakon čega se letelica srušila na zemlju.
Ukrajinci su razvili i sistem Tryzub (Trozub), koji je navodno sposoban da pogađa ciljeve na visinama većim od dva kilometra. Kako navodi Kyiv Post, Ukrajina je verovatno postala peta zemlja na svetu koja je uspela da rasporedi operativni vojni laserski sistem u realnim borbenim uslovima.
Mornarica Ujedinjenog Kraljevstva takođe je daleko odmakla sa svojim laserom pod nazivom DragonFire. Rusija već godinama promoviše svoj sistem Peresvet, nazvan po srednjovekovnom monahu-ratniku.
Iako su detalji o njemu strogo čuvana tajna, ruski izvori tvrde da je sistem već raspoređen i da prvenstveno služi za zaslepljivanje neprijateljskih satelita i izviđačkih letelica.
Kina je, s druge strane, otišla korak dalje u komercijalizaciji, nudeći na međunarodnim sajmovima naoružanja svoj sistem Silent Hunter (Tihi lovac). Saudijska Arabija je navodno već koristila kineske lasere za obaranje dronova koje su ispalili Huti iz Jemena.
Čak i Iran, prema istraživanju koje je objavio Financial Times, intenzivno radi na nabavci ruske tehnologije kako bi unapredio svoje kapacitete u oblasti Counter-UAS (sistemi za suzbijanje bespilotnih letelica). Izrael je takođe pred samim uvođenjem sistema Iron Beam (Gvozdena zraka), koji će dopuniti njihov sistem Iron Dome.
Uprkos svim prednostima, pred laserima je i dalje jedan veliki neprijatelj: fizika atmosfere. Problem koji inženjeri nazivaju thermal blooming (toplotno širenje ili izobličenje vazduha) nastaje kada snažna laserska zraka toliko zagreje atmosferu kroz koju prolazi da taj vazduh postane poput sočiva koje raspršuje samu zraku.
Ako u vazduhu ima mnogo padavina, vlage, magle ili dima, laser gubi snagu jer se energija raspršuje na kapljicama vode ili česticama prašine. Zbog toga se laseri trenutno najbolje snalaze u suvim, pustinjskim uslovima ili na velikim visinama, gde je vazduh ređi.
