Košarkaši Srbije na najbolji mogući način završili su pripremni period za predstojeće 33. Olimpijske igre.
“Orlovi” su pred oko 20 hiljada navijača ubedljivo pobedili Grčku i time se na sjajan način odužili publici u Beogradskoj areni, kao i ljudima kraj malih ekrana.
Ipak, ono što je važnije jeste to da su srpski košarkaši pokazali vrlo dobar nivo košarke, odgovornost na oba kraja terena, kao i, naravno, to što nije bilo povreda.
Tokom pripremnog perioda rezultati su važni, ali ne i presudni, pa je tako dosta bitniji način na koji se igra, pobeđuje i gubi, i iz priloženog verujemo da Svetislav Pešić može da bude zadovoljan kako je prošao takmičarski deo priprema.
Utakmica protiv Grčke je bila dobra, ali, treba biti oprezan sa komentarima i ocenama, jer, prvo nije igrao Nik Kalates, koji je uz Janisa motor ekipe, a onda i drugo, ipak je ovo bila poslednja pripremna utakmica u kojoj je najvažnije bilo ostati zdrav.
U poslednje dve nedelje naši košarkaši su dobro testirani i svaki put “kada je bilo važno”, odgovorili su kako dolikuje, u Lionu protiv Francuske i potom u Beogradu protiv Grčke. Ne kažemo da druge prijateljske nisu bile važne, ali prva i poslednja su nekako bile one u kojima je moralo da se pokaže “ko je ko”, Amerikanci bi rekali “statement game”.
Te dve utakmice naši košarkaši, utisak je, shvatili su nekako najozbiljnije, što ne znači da druge mečeve nisu, ali ako smemo da primetimo, ti dueli su bili posebno važni:
Pod jedan, utakmica u Lionu je bila prva pripremna otvorena za srpsku i svetsku javnost, meč igran u Francuskoj, državi domaćina Olimpijskih igara, protiv reprezentacije koja je oformila možda i najjaču selekciju u svojoj istoriji, predvođenu najboljim defanzivcima sveta Rudijem Goberom i Viktorom Vembanjamom.
Pobeda nije bila imperativ za Srbiju, nikada nije tokom priprema, ali jeste bilo važno pokazati se u dobrom svetlu protiv selekcije koju mnogi vide kao drugog favorita, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država.
I šta se desilo? Jokić se, baš kao u dresu Denvera, poigravao sa Goberom i Vembijem, a Bogdan i saigrači su zatrpavali koš, kako iz reketa, tako i van linije 6,75. Odigrana je fenomenalna utakmica i zabaležena više nego zaslužena pobeda.
Nećemo se praviti kao da turnir u Abu Dabiju nije bio važan, jeste i te kako, ali ta egzibicija je najviše poslužila selektoru da vidi na koga može da računa, a na koga ne. Pretpostavljalo se za neke košarkaše, a duel sa Australijom je to jednostavno i pokazao, Jaramaz, Radanov i Pokuševski u ovom trenutku nisu spremni za nešto više u nacionalnom dresu. Ništa protiv njih lično, ali to je realnost.
Takođe, utisak je i da je Uroš Plavšić “izgurao” Dušana Ristića iz rotacije, to zaključujemo na osnovu minuta na terenu, pa je utisak da se zna koja četvorica igrača neće put Pariza.
Protiv Australije smo se držali u egalu većinu vremena, bez Bogdana, i sa realno igračima koji neće biti u Lilu, a onda smo naleteli na veoma motivisane i gladne Amerikance u čijoj ligi godinama unazad dominira Srbin, Nikola Jokić.
Možda ste čuli komentare, “svi su na pripremama igrali egal sa Amerima, samo su nas ubedljivo pobedili”, ali verujte da postoji veliki razlog zašto je ekipa Stiva Kera toliko ozbiljno shvatila Srbiju u Abu Dabiju. Velikom merom zbog Jokića, najboljeg igrača planete, ali i generalno, Srbija je vicešampion sveta.
Ponovo smo bili bez Bogdanovića, koji je podjednako važan kao i Jokić, a na drugoj strani su bili gladni vukovi i desilo se ono što se desilo, Srbija je bila u egalu 15-16 minuta, nakon čega su Amerikanci preuzeli kontrolu i na kraju slavili sa velikom razlikom.
Pouke su se izvukle, ali daleko od toga da je to realno stanje između dve reprezentacije, verujemo da će se u Lilu to i pokazati. Niko ne kaže da Amerikanci nisu kvalitetniji, pa i bolji, ali Srbija može i pokazaće veći otpor na Olimpijskim igrama. Videćete.
Napravljena je digresija sa nekoliko pasusa o utakmicama u Abu Dabiju, tako da se vraćamo na poentu, a to su prva i poslednja pripremna utakmica.
Između toga imamo još jednu, protiv Japana, ali na nju zaista ne bismo želeli da trošimo mnogo reči. Odbrana nije bila najbolja, ali napad je bio sjajan i na kraju je upisana ubedljiva pobeda. Ne valja što se primilo 100 poena, ali postiglo se 119, idemo dalje.
Konačno dolazimo do susreta protiv Grčke za koji ponavljamo da mora da se uzme sa rezervom, zbog odsustva Kalatesa, ali verujemo da i sa njim na terenu rezultat ne bi bio mnogo drugačiji.
Od prvog minuta pristup je bio odličan, igra je bila tečna i Grčka ni u jednom trenutku nije uspela da preuzme kontrolu nad utakmicom. Jokić je bio sjajan, kao i Petrušev, Bogdanović, Milutinov, Avramović…
Timska perfekcija, 30 asistencija na 41 pogođen šut iz igre, dominacija u skoku (37 naspram 22)… moglo je da bude manje izgubljenih (14), ali sve u svemu veoma dobra utakmica za Srbiju.
Kombinacija Jokić – Petrušev, Vasa se još traži
Igrač koji je verovatno najviše pokazao na pripremama, uz Jokića, jeste Filip Petrušev. Gotovo da nije imao lošu utakmicu, veoma pouzdan u reketu, ali i van njega.
Odlično ide uz Jokića, jer može da širi teren, a i veoma je skočan, tako da hvata dosta lopti, nešto poput Erona Gordona u Nagetsima.
Petrušev je iskoristio povredu Jovića, koji je bio startna četvorka u Manili, i utisak je da će on ovoga puta biti starter uz Nikolu u Lilu, a potom i nadamo se u Parizu.
Raduje povratak Jovića, on je takođe izuzetno kompatibilan uz Džokera, bolji je šuter od Petruševa, ali je nešto slabiji u reketu, tako da Srbija ima veliku raznovrsnost pod obručem.
Igrač koji daje još na versatilnosti je i Nikola Milutinov koji na terenu dozvoljava da Jokić više širi, da igra na poziciji četvorke, i da odatle orkestrira napadima Srbije. To je izgledalo veoma dobro i Pešić će to sigurno koristiti.
Za Bogdana nema šta mnogo da se piše što se ne zna, lider, kapiten, sa njim, i sa Jokićem, napadamo medalju, 100 odsto. Protiv Grčke je namestio nišanske sprave, 5/5 za tri poena, tako da ne sumnjamo da će biti odličan u Lilu.
Dobrić i Marinković takođe veoma dobri u svojim rolama, pogotovo Dobrić koji sjajno koristi uglove, utrčava iza leđa, pametno se kreće, pogađa otvorene šuteve. Za sada veoma dobre pripreme.
Aleksa Avramović se već dokazao u Manili kao igrač koji menja ritam utakmice, bio je dobar u pripremama, startni je plejmejker i za sada sasvim korektan. Gudurić, iako je često na udaru kritika, “pegla” sjajnu odbranu, defanzivno je odličan, i to je sasvim dovoljno ovakvom timu. Doći će i napad, iako svi pamte promašenu trojku protiv Nemačke u finalu, Gudurić je odigrao veoma dobar turnir u Manili.
Za kraj smo ostavili Vasu Micića, igrača koji bi po kvalitetu trebalo da bude tik ispod/pored Jokića i Bogdanovića, ali za sada je daleko od otga. Nije bio najbolji tokom priprema, mučio se, pronalazi se, ali mormo da verujemo da će, kada dođe vreme, biti onaj pravi.
Povereno mu je da vodi klupu, da bude šesti igrač, možda je očekivao da bude starter, ali to ne menja ništa. Sa odličnim Micićem, ova Srbija je kadra da napadne i Amerikance. Vasa je protiv Japana bio sjajan, 12 poena i sedam asistencija, i takav nam je potreban u Lilu.
Za Plavšića smo već spomenuli da je izbacio Ristića iz rotacije, a očekuje se da poslednji putnik bude Dejan Davidovac koji nije igrao u pripremama otvorenim za javnost, ali trebalo bi da bude spreman za OI. Uostalom, videćemo konačnu odluku Pešića.
Orlovi, imali smo šta da vidimo, bili ste veoma dobro, a sada primenite ono što je govorio bivši selektor Sale Đorđević: “Mir u glavi, vatra u srcu“.
Srećno na Olimpijskim igrama!
Izvor: B92.Sport
