Krajem decembra, The New York Times je tužio OpenAI i njegovog bliskog saradnika i investitora, Microsoft, zbog navodnog kršenja zakona o autorskim pravima obučavanjem generativnih AI modela na Timesovom sadržaju. OpenAI je odgovorio – što nije iznenađujuće – da je tužba The Timesa neosnovana.
U pismu objavljenom a zvaničnom blogu OpenAI, kompanija ponavlja svoj stav da je obuka AI modela koristeći javno dostupne podatke sa weba – uključujući članke poput The Timesa – poštena upotreba. Drugim rečima, u stvaranju generativnih sistema veštačke inteligencije kao što su GPT-4 i DALL-E 3, koji „uče“ iz miliona milijardi primera umetničkih dela, e-knjiga, eseja i još mnogo toga da bi generisali tekst i slike nalik ljudima, OpenAI veruje da nije obavezna da licencira ili na drugi način plaća za primere — čak i ako zarađuje od tih modela.
„Smatramo ovaj princip fer prema kreatorima, neophodan za inovatore i kritičan za konkurentnost SAD“, piše OpenAI.
OpenAI se takođe bavi regurgitacijom slova, fenomenom gde generativni AI modeli izbacuju podatke o obuci doslovno (ili skoro doslovce) kada se to od njih zatraži – na primer, generišući fotografiju koja je identična onoj koju je snimio poznati fotograf. OpenAI tvrdi da je manja verovatnoća da će se regurgitacija pojaviti sa podacima o obuci iz jednog izvora – na primer, The New York Times – i stavlja teret na korisnike da se „ponašaju odgovorno“ i izbegavaju namerno podsticanje svojih modela da regurgitiraju.
Odgovor OpenAI dolazi kada debata o autorskim pravima oko generativne veštačke inteligencije dostiže groznicu.
U delu objavljenom ove nedelje u IEEE Spectrumu, istaknuti kritičar veštačke inteligencije Gary Marcus i Reid Southen, umetnik vizuelnih efekata, pokazuju kako sistemi veštačke inteligencije uključujući DALL-E 3 izbacuju podatke čak i kada to nisu izričito upitani. Marcus i Sauthen, u stvari, upućuju na tužbu The New York Times-a u svom delu, napominjući da je The Times uspeo da izazove „plagijatorske” odgovore od OpenAI modela jednostavnim davanjem prvih nekoliko reči iz priče iz Timesa.
Tajms je samo poslednji nosilac autorskih prava koji je tužio OpenAI zbog onoga što veruje da predstavlja jasno kršenje zakona o intelektualnoj svojini.
U odvojenoj tužbi, hiljade pisaca, uključujući Jonathan Franzena and John Grishama, tvrde da je OpenAI njihov rad dobio kao podatke za obuku bez njihove dozvole ili znanja. Nekoliko programera vodi tužbu protiv Microsofta, OpenAI i GitHub-a zbog Copilot-a, alata za generisanje koda koji pokreće veštačka inteligencija, za koji tužioci kažu da je razvijen korišćenjem njihovog koda zaštićenog IP-om.
Neke novinske kuće, umesto da se bore protiv generativnih prodavaca veštačke inteligencije na sudu, odlučile su da potpišu ugovore o licenciranju sa njima. Associated Press je u julu sklopio ugovor sa OpenAI, a Axel Springer, nemački izdavač koji poseduje Politico i Business Insider, učinio je isto ovog meseca.
Ali isplate su obično prilično male. Prema The Information, OpenAI – čiji se godišnji prihod navodno kreće oko 1,6 milijardi dolara – nudi između 1 milion i 5 miliona dolara godišnje za licenciranje novinskih članaka zaštićenih autorskim pravima za obuku svojih AI modela.
Donedavno, The New York Times je takođe bio u razgovorima sa OpenAI-om o uspostavljanju „visoke vrednosti“ partnerstva koje uključuje „prikaz u realnom vremenu“ svog brenda u ChatGPT-u, OpenAI-jevom četbotu koji pokreće AI. Ali diskusije su prekinute sredinom decembra, navodi OpenAI.
Javnost bi mogla biti na strani izdavača. Prema nedavnoj anketi nezavisnog istraživačkog centra The AI Policy Institute, kada su obavešteni o detaljima tužbe New York Timesa protiv OpenAI, 59% ispitanika se složilo da kompanijama sa veštačkom inteligencijom ne bi trebalo dozvoliti da koriste sadržaj izdavača za obuku modela dok 70% je reklo da kompanije treba da nadoknade prodajnim mestima ako žele da koriste materijale zaštićene autorskim pravima u obuci modela.
Izvor: techcrunch.com / PCPress
