Tokom sezone prehlade i gripa, bolest se obično širi kašljanjem, kijanjem i dodirivanjem površina. Ali još jedno mesto na kojem bakterije i virusi mogu da žive, a na koje mnogi ne obraćaju dovoljno pažnje, je naša odeća. Kako omiljeni zimski džemper, čarape ili pantalone mogu da dovedu do zaraze i kako se možemo zaštititi?
Nije problematična samo naša koža koja je u dodiru sa virusom, već i naša odeća može pokupiti klice virusa iz kontakta sa kontaminiranim površinama ili čak samo iz vazduha. Ako je uz to prisutna vlaga, bilo da je u vazduhu ili na samoj odeći (na primer, od znoja), klice virusa se mogu zaglaviti u vlaknima.
Doba vest je da, pošto većina ovih patogena ostane zarobljena u tkanini, malo je verovatno da ćete se razboleti samo ako dodirnete svoju odeću. Mora da postoji neka vrsta tresanja tkanine da bi se klice pustile u vazduh, pa bi ste tek tada bili izloženi. Ako je tkanina suva, to takođe nije veliki rizik jer će klice verovatno ostati na njoj.
S druge strane, ako je tkanina malo vlažna, onda bi klice virusa potencijalno mogle da završe na vašim prstima, a onda se možete izložiti virusu dodirivanje nosa i usta.
Koliko dugo klice virusa žive na odeći
U zavisnosti od uslova, bakterije i gljivice mogu ostati održive u tkaninama prilično dugo – čak i do 90 dana. Virusi, međutim, žive znatno kraće. A kada je u pitanju oboljenje od štetnih mikroba, mora postojati dovoljno visoka doza, poznata kao minimalna infektivna doza, da biste se zarazili. Minimalna infektivna doza za uobičajene respiratorne viruse, kao što su grip i kovid, obično je period 8 do 12 sati.
Za većinu respiratornih virusa odeća nije glavni krivac koji ih prenosi, već je direktna razmena respiratornih čestica, kroz kijanje i kašljanje, daleko češći način širenja ovih klica.
Međutim, veća je verovatnoća da ćete preko odeće pokupiti norovirus, koji može da preživi ceo mesec u skoro svakom stanju i na skoro svakoj površini, uključujući i tkanine. Smatra se da je norovirus najčešći uzrok akutnog gastroenteritisa (upala želuca i creva) koji uzrokuje dijareju i povraćanje, a lako se širi i putem hrane i pića.
Norovirusi izazivaju više od polovine svih bolesti koje se prenose hranom, ali se mogu nalaziti i na odeći. Veoma je zarazan i potrebno je samo nekoliko čestica da biste se razboleli, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, prenosi “Hafington post”.
Takođe, za razliku od respiratornih virusa, norovirus se ne može ubiti sredstvima za dezinfekciju ruku na bazi alkohola ili sredstvima za čišćenje.
Koja vrsta odeće često sadrži klice ovog virusa
Vrsta tkanine takođe može uticati na to koliko dugo će klice živeti na vašoj odeći. Sintetički materijali, kao što je poliester, omogućavaju virusu da preživi duže nego kada bi bio na prirodnim materijalima kao što su pamuk i vuna.
Sintetičke tkanine se obično prave od petrohemikalija, što znači da su veoma masne, a mikrobi, koji su takođe spolja veoma masni, imaju tendenciju da se “zalepe” i zadržavaju mnogo duže na sintetici.
Koji je najbolji način da operete svoju odeću da biste je dezinfikovali
Norovirus i respiratorne viruse ubijaju deterdženti, tako da ne bi trebalo previše brinuti i trošiti mnogo vremena i energije na pranje veša.
Međutim, ako ste bolesni ili ste nedavno bili u blizini nekoga ko je bolestan, možete preduzeti nekoliko jednostavnih koraka da dezinfikujete svoju odeću. Pre svega, operite je na najtoplijoj temperaturi, jer će to najviše garantovati uklanjanje mikroba. Ako želite da budete još bezbedniji, mašinu možete uključiti da radi na toploj temperaturi bez ubacivanja odeće, tako da se njena unutrašnjost opere i dezinfikuje.
Nakon pranja, peglanje ili para mogu da zagreju odeću dovoljno da je sterilišu, što može biti posebno korisno za odela ili jakne. Na kraju, ako ste bolesni, trebalo bi da odložite odeću koju tada nosite i operete je što je pre moguće. Kada ste zaraženi ili ste u blizini nekoga ko je bolestan, ne zaboravite da nosite masku, redovno perete ruke i čistite površine koje dodirujete.
RTbalkan.
