U Siriji počinje novo poglavlje, a SAD pokušavaju da spreče Islamsku državu (ISIS) da povrati značajnu ulogu. Iako ISIS više ne drži velike teritorijalne enklave, ostaci organizacije deluju preko manjih pobunjeničkih grupa, posebno u centralnoj i istočnoj Siriji.
Kao rezultat toga, SAD su pokrenule seriju vazdušnih napada na ciljeve ISIS-a, a američki vojnici, oko 900, ostaće u istočnom delu zemlje kako bi sprečili oružanu terorističku grupu da iskoristi političke promene da ojača svoje redove ili povrati teritorijalna kontrola. Poseban izazov predstavljaju zatvori pod kontrolom Kurda, u kojima se nalazi oko 12.000 zatvorenika ISIS-a, čije bi oslobađanje moglo značajno povećati opasnost. Postoji rizik da će Donald Tramp povući trupe iz Sirije nakon preuzimanja dužnosti sledećeg meseca, što bi Kurde ostavilo u ranjivom položaju jer bi morali da zadrže kontrolu nad kampovima i brane svoje teritorije od potencijalnih napada islamista.
ISIS i dalje ima ćelije spavača koje su povremeno veoma aktivne. Oni će pokušati da napadnu zatvore kako bi oslobodili svoje zatvorenike, rekao je za The National kurdski političar Ilham Ahmed, član Sirijskog demokratskog saveta.
Portparol SDF-a (Sirijskih demokratskih snaga) je takođe upozorio na mogućnost daljih napada na strateške oblasti kao što je grad Kobani.
Islamska država, poznata i kao ISIS, ISIL ili Daesh, nastala je iz ostataka Al-Kaide u Iraku pod vođstvom Abu Musaba al-Zarkavija 2003. godine. Od 2012. u Siriji je aktivna i Jabhat al-Nusra (Front odbrane), ogranak Al Kaide koji je nastao tokom građanskog rata u Siriji. Iako ove dve grupe imaju zajedničke ciljeve, uključujući globalni islamski kalifat, Džabhat al-Nusra je „suptilniji i podmukliji od ISIS-a“ i teže ga je obuzdati ili poraziti jer koristi elitnu vojnu moć da pridobije saveznike među sirijskom naoružanom opozicijom, kao u Zavodu za proučavanje rata naglašava analizu. Svojevremeno je Jabhat al-Nusra komandovao Abu Mohamed al-Golani, sada vođa militantne grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS), koja je pokrenula ofanzivu koja je dovela do pada Bašara al-Asada. Vremenom se HTŠ ideološki udaljio od ISIS-a, a sukobi između ove dve grupe postali su intenzivniji u godinama koje su usledile.
Nakon privremenog poraza od američkih trupa, ISIS se ponovo pojavio 2011. godine, koristeći prednost političke i bezbednosne nestabilnosti u Iraku i Siriji. Na svom vrhuncu 2014. godine, ISIS je kontrolisao trećinu Sirije i 40 odsto Iraka, vladajući područjem gde živi oko 10 miliona ljudi. Tokom ovog perioda, organizacija je sprovodila brutalne metode represije i širila svoju ideologiju kroz sofisticiranu propagandu, privlačeći mnoge strane borce.
Do decembra 2017. kalifat ISIS-a izgubio je 95 odsto svoje teritorije, uključujući ključne gradove Mosul u Iraku i Raku u Siriji, koji su bili njegova najveća uporišta. Irački premijer Hajder al-Abadi proglasio je pobedu nad ISIS-om u Iraku, ali je organizacija nastavila da inspiriše i izvodi napade širom sveta, uključujući Pariz, Njujork i London.
U 2018, kampanja protiv ISIS-a bila je fokusirana na istočnu Siriju. Sirijske demokratske snage, savez Kurda i Arapa koji podržavaju SAD, postepeno oslobađaju ključne pozicije koje kontroliše ISIS. SDF je 2019. godine, uz pomoć američkih snaga, porazio poslednju teritorijalnu enklavu ISIS-a u Baguzu u istočnoj Siriji. Nakon poraza, mnogi pripadnici ISIS-a završili su u zatvorima i logorima na severoistoku Sirije, gde se nalaze i danas.
Iako Islamska država više ne kontroliše teritorijalne posjede, ona nastavlja da djeluje u obliku podzemnih aktivnosti, koncentrišući se na pustinjske oblasti kao što su Deir ez-Zor, Rakka i Homs.
Prema izveštaju Međunarodne krizne grupe iz 2022. godine, ISIS deluje u četiri ključne zone u Siriji: kaže se da se glavna operativna baza nalazi u pustinji, gde se regrutuju i obučavaju novi članovi; na severoistoku zemlje, teroristi ciljaju lokalnu vlast da destabilizuju region; na severozapadu zemlje postoje skrovišta; i koriste centralnu Siriju za premeštanje svojih boraca i zaliha. Izveštaj UN iz marta ove godine pokazuje da ISIS zaista dobija na snazi dok iskorišćava zamagljene linije kontrole među različitim akterima u Siriji tokom skoro 14-godišnjeg građanskog rata. UN procenjuju da ISIS ima između 3.000 i 5.000 boraca u regionu, od kojih 500 do 600 deluje u centralnoj sirijskoj pustinji, koja je postala ključno logističko čvorište.
Smanjen kapacitet Islamske države primorao je organizaciju da preorijentiše svoju strategiju na „režim preživljavanja“. Umesto da žele da kontrolišu značajnu teritoriju, oni su se fokusirali na lokalizovane operacije kao što su zasede, atentati i napadi IED, često ciljajući vojne ciljeve i infrastrukturu, uključujući napade u blizini naftnih polja. Mnoge njihove ćelije za spavanje ostaju neaktivne, čekajući naređenje za pokretanje napada, što dodatno komplikuje napore da se unište.
Decentralizovana struktura ISIS-a omogućava grupi visok nivo fleksibilnosti i prilagodljivosti, što je čini teškom metom za sirijske vladine snage i međunarodne koalicije. Njihova sposobnost da izvode sporadične, ali strateški značajne napade predstavlja trajni bezbednosni izazov u regionu, dok tenzije između različitih sirijskih aktera pružaju prostor za „oživljavanje“ ISIS-a.
