Svetska zdravstvena organizacija izrazila je zabrinutost zbog širenja ptičjeg gripa H5N1, koji ima “izuzetno visoku” stopu smrtnosti kod ljudi.
Nedavno je širenje virusa među nekoliko vrsta sisara, uključujući domaća goveda u SAD, povećalo rizik od prenošenja na ljude, saopštila je SZO.
“Mislim da ovo postaje ogromna zabrinutost”, rekao je glavni naučnik zdravstvene agencije UN, Džeremi Farar, novinarima u Ženevi.
Krave i koze pridružile su se listi zahvaćenih vrsta prošlog meseca, što je iznenađujući razvoj za stručnjake jer se smatralo da nisu podložni ovoj vrsti gripa. Američke vlasti su ovog meseca izvestile da se osoba u Teksasu oporavlja od ptičijeg gripa nakon što je bila izložena mlečnim govedima, sa 16 stada u šest država zaraženih očigledno nakon izlaganja divljim pticama.
Varijanta A(H5N1) je postala “globalna pandemija prenosa sa životinja na ljude”, rekao je Farar.
Human cases of bird flu 'an enormous concern': WHO.https://t.co/s2BBK8tKLn
— The Standard Digital (@StandardKenya) April 18, 2024
“Naravno, velika zabrinutost je u zarazi pataka i pilića, a zatim sve više sisara, taj virus sada evoluira i razvija sposobnost da zarazi ljude, a zatim kritično sposobnost da pređe sa čoveka na čoveka”, dodao je on.
Za sada nema dokaza da se H5N1 širi među ljudima. Ali u stotinama slučajeva u kojima su ljudi zaraženi kontaktom sa životinjama u poslednjih 20 godina, “stopa smrtnosti je izuzetno visoka”, rekao je Farar, jer ljudi nemaju prirodni imunitet na virus.
Od 2003. do 2024. godine, širom sveta prijavljeno je 889 slučajeva i 463 smrtna slučaja uzrokovana virusom H5N1 iz 23 zemlje, prema SZO, što čini stopu smrtnosti od 52 odsto.
“Virus traži nove i nove domaćine”
Nedavni slučaj infekcije ljudi u SAD nakon kontakta sa zaraženim sisarom naglašava povećan rizik.
“Kada uđete u populaciju sisara, onda ste sve bliži ljudima”, rekao je Farar, upozoravajući da “ovaj virus samo traži nove i nove domaćine”.
Farar je pozvao na pojačano praćenje, prilikom čega je rekao da je “veoma važno razumeti koliko se ljudskih infekcija dešava jer će se tu desiti adaptacija virusa”.
“Tragično je to reći, ali ako se zarazim H5N1 i umrem, to je kraj. Ako idem po zajednici i to proširim na nekog drugog, onda započinješ ciklus2, dodao je Farar.
On je rekao da su u toku napori ka razvoju vakcina i terapeutika za H5N1 i naglasio potrebu da se osigura da regionalne i nacionalne zdravstvene vlasti širom sveta imaju kapacitet da dijagnostikuju virus.
To je urađeno kako bi “ako se H5N1 ipak pojavi na ljudima, prenosom sa čoveka na čoveka”, svet bi bio “u poziciji da odmah reaguje”, rekao je Farar, pozivajući na jednak pristup vakcinama, terapiji i dijagnostici.
