Kafa je omiljen napitak širom sveta, pa svako istraživanje koje se bavi njenim dobrim i lošim stranama privlači veliku pažnju. Američka FDA (Agencija za hranu i lekove) smatra je zdravom sve dok sadrži manje od pet kalorija po šolji, a nova revizija ranijih studija, objavljena u publikaciji Nutrients, beleži da su mnoge kohortne studije povezale ispijanje kafe sa smanjenim stopama smrtnosti – na primer, ranije američko istraživanje otkrilo je vezu konzumiranja najmanje dve šolje kafe dnevno sa 10 do 15 odsto manjim rizikom od umiranja iz bilo kog razloga. Analiza ranijih istraživanja sprovedena 2019. godine pokazala je, pak, da je rizik od umiranja iz bilo kog razloga najniži kod osoba koje piju tri i po šolje kafe dnevno, kao i da svaki tip kafe smanjuje taj rizik, pa čak i kafa bez kofeina.
Dobri efekti
Nova revizija bavila se i različitim bolestima i uzrocima smrti. Otkriveno je da ispijanje tri do pet šolja kafe dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za otprilike 15 odsto. Ima i dokaza da kafa verovatno neće povećati rizik od obolevanja od raka te da može pomoći u smanjenju tog rizika za neke tipove karcinoma, na primer za karcinom endometrijuma. Kafa takođe može smanjiti verovatnoću povreda, jer povećava budnost i doprinosi većoj pokretljivosti.
Tu se ne završavaju njeni pozitivni efekti – redovno ispijanje kafe može smanjiti rizik od hroničnih respiratornih problema i smrtnost od respiratornih bolesti, kao i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, a to se verovatno odnosi i na običnu kafu i na onu bez kofeina. Tamni napitak može koristiti i jetri, mada uticaj verovatno nije naročito značajan. Može pomoći i u smanjenju rizika od problema sa bubrezima, poput hronične bubrežne bolesti.
Nadalje, kafa može smanjiti rizik od kognitivnih poremećaja, čak i do respektabilnih 25 odsto. Redovno konzumiranje kafe i kofeina takođe može smanjiti rizik od Parkinsonove bolesti i njenog napredovanja.
Više koristi nego štete
Autori revizije smatraju da je kafa uopšte povezanija sa zdravstvenim koristima nego sa štetom. Uz već navedeno, kažu i da kafa sa kofeinom može poboljšati performanse tokom vežbanja, mentalnu oštrinu i čula, na primer vid. Takođe može pomoći u povratku funkcije creva u nekim slučajevima nakon operacije, a neki podaci sugerišu i da može smanjiti rizik od simptoma depresije i percipiranog stresa.
– Rezultati nekoliko decenija visokokvalitetnih istraživanja na milionima ljudi pokazuju da je kafa uopšte korisna za zdravlje. Umerena konzumacija, obično tri do pet šolja dnevno, povezana je sa dužim životnim vekom i smanjenim rizikom od mnogih glavnih bolesti, uključujući bolesti srca, moždani udar, dijabetes tipa 2, respiratorne bolesti i kognitivni pad – rekao je dr sci. Farin Kamangar, glavni autor revizije.
Šta je sa dodacima?
Posebno pitanje su dodaci kafi. Neka istraživanja sugerišu da dodavanje šećera može poništiti dobrobiti kafe, pa čak i povećati rizik od depresije. Postoje i pokazatelji da šećer može neutralisati moguće koristi obične i bezkofeinske kafe, dok dodavanje pavlake nije povezano sa većim rizikom od gojenja. Smanjen rizik od smrtnosti mogao bi ostati nepromenjen ako se kafi dodaju samo male količine šećera i masti, navodi se.
Naučnici su se osvrnuli i na moguće nedostatke kafe. Konzumiranje kafe može doprineti skraćenom trajanju sna, ali se to može izbeći ako se kafa ne pije u kasnim satima. Iako kafa može izazvati kratkotrajne skokove krvnog pritiska, istraživanja podržavaju tvrdnju da ne postoji dugoročni rizik.
Autori pregleda sugerišu da preterana upotreba kafe može izazvati anksioznost i napade panike, posebno kod ljudi koji se bore sa paničnim poremećajem. Napominju da konzumiranje većih količina kafe ili kofeina može dovesti do simptoma poput ubrzanog rada srca i palpitacija, slično onome što se dešava tokom napada anksioznosti. Zaključuju, stoga, da ne postoji idealna količina kafe za sve, već da unos kofeina i kafe treba prilagoditi individualno.
