Svake godine ljudi širom sveta pojedu preko 100 milijardi banana, od kojih većinu čini sorta koja se zove Kevendiš – ali možda ne zadugo.
Gljivična bolest preti da zbriše Kevendiš banane sa lica Zemlje. Neki naučnici genetski modifikuju voće da bi bilo otpornije na bolesti.
Ali najbolje rešenje za problem, smatraju neki, jeste da farmeri u potpunosti revidiraju proizvodnju banana i prestanu da gaje samo jednu vrstu voća.
Postoji preko 1.000 vrsta banana, ali ljudi najviše jedu su banane Kevendiš (Musa acuminata) – čal 47 odsto.
Kevendiš dominira globalnim tržištem banana iz nekoliko razloga. Prvo, ova sorta je otporna je na neke od glavnih bolesti koje ubijaju banane; drugo, ima dug vek trajanja; i treće, farmeri obično mogu da uzgajaju više Kevendiš banana nego drugih sorti na istoj količini zemlje.
Ali sorti Kevendiš preti odumiranje zbog gljivice koja inficira biljku – Panamska bolest (Fusarium vilt) tropska rasa 4.
TR4 infekcija počinje u korenu drveta banane, a zatim se širi, na kraju onemogućujući biljci sposobnost da apsorbuje vodu ili sprovodi fotosintezu. Na kraju, drvo umire.
Ovo nije prvi put da je panamska bolest opustošila useve. Ono što se sada dešava sa Kevendiš bananama ranije se dogodilo drugoj popularnoj sorti banana pod nazivom Gros Mišel. Pedesetih godina, ova glivica je desetkovala plantaže primoravajući proizvođače da traže novu sortu.
Tako je Kevendiš postala vodeća sorta banana zamenivši Gros Mišel jer je bila imuna na soj TR1, objasnio je Džejms Dejl, profesor i šef programa biotehnologije banana na Tehnološkom univerzitetu u Kvinslendu.
Neki patolozi biljaka ne veruju da će Kevendiš banana dočekati istu sudbinu kao Gros Mišel.
“Bolest se kreće sporo, tako da imamo najmanje 10 godina pre nego što uticaj bude drastičan. Siguran sam da će se pronaći rešenje pre nego što izvozno tržište za Kevendiš bude ozbiljno pogođeno”, rekao je Dejl.
Novinar i autor knjige “Banana: Sudbina voća koje je promenilo svet” Dan Kopel rekao je za Biznis insajder da trenutno niko nije ni blizu rešavanja problema. Prema njegovim rečima, odgovor je kraj monokulture.
“Rešenje je raznolikost”, kazao je Kopel.
On je sugaerisao da je zamena sadašnje sorte banane novom sortom otpornom na bolesti kratkoročno rešenje jer gljivice takođe mogu da iznesu novi i snažniji soj u budućnosti.
Pravo rešenje je masovna proizvodnja i prodaja više od jedne sorte banana, jer što su banane genetski raznovrsnije, manja je verovatnoća da će biti podložne bolestima, rekao je on.
Dejl se, ipak, nije složio rekavši da izvoz više sorti banana podrazumeva drugačije uslove zrenja za svaku vrstu – što bi značajno podiglo cene.
Čini se da za sada ne postoji jedinstveno rešenje za ovaj problem.
