Lek je osmislila biotehnološka kompanija Dalan Animal Health za zaštitu od američke gnjiloće (truleži) legla (AFB), zaraznog stanja uzrokovanog bakterijom Paenibacillus larvae koja stvara spore, piše Science Alert.
Uključeno u hranu za pčele radilice u košnici, oralna vakcina se prenosi u ‘matični mleč’ kojim se hrani matica.
Uzročnik ima samo jednog poznatog domaćina: jedinke medonosne pčele. Jednom kada zarazi košnicu, poznato je da ga je teško iskoreniti. Jedini efikasan način da se zauvek rešite bakterija je da sve zapalite.
Sve spore koje ne izgore mogu da ostanu održive 70 ili više godina, spremne da zaraze sledeću koloniju koja im se nađe na putu. Tragično, bakterija može da napadne celu košnicu za samo tri sedmice, ostavljajući pčelarima malo vremena da reaguju.
Godine 2022. Dalan je sponzorisao placebom kontrolisano ispitivanje bezbednosti i efikasnosti vakcine s odličnim rezultatima. Ne samo da je lek tokom testiranja zaštitio radilice i maticu od smrti od AFB-a, nego je takođe dao imunitet sledećoj generaciji, delujući na jajnike matice.
Američko ministarstvo poljoprivrede dodijeliće dvogodišnju uslovnu licencu za Dalanovu vakcinu protiv oboljevanja medonosnih pčela, ali postoji dobra šansa da će lečenje biti produženo za javnu upotrebu nakon tog roka.
Sledeće dve godine Dalan će pčelarima u SAD dijeliti ograničenu količinu vakcina. Nakon toga, ako sve bude u redu, postoji mogućnost da se pčelarima omogući direktan pristup vakcini.
“Ovo je uzbudljiv korak napred za pčelare, budući da se oslanjamo na lečenje antibioticima koji imaju ograničenu efikasnost i zahtevaju puno vremena i energije za primenu na našim košnicama”, rekao je Trevor Tauzer, pčelar i član odbora Kalifornijskog državnog udruženja pčelara.
“Ako možemo da sprečimo infekciju u našim košnicama, možemo da izbegnemo skupe tretmane i usmerimo svoju energiju na druge važne elemente za održavanje zdravlja naših pčela”, rekao je.
Globalni pad populacije medonosnih pčela ozbiljan je problem u našem modernom svetu. Samo u SAD, intenzivne poljoprivredne tehnike, štetni pesticidi i klimatske promene, među ostalim činiocima, doveli su do pada populacije pčela od 90 posto od 1962, što je dovelo do onoga što izgleda kao ‘globalna kriza oprašivača’.
Taj neverovatni gubitak ne samo da stavlja prirodne ekosisteme u ranjiv položaj, već takođe ugrožava trećinu globalnog snabdevanja hranom i osnovnu ishranu naše vrste.
Nedavna studija Univerziteta Harvard, objavljena u decembru prošle godine, otkrila je da neadekvatno oprašivanje smanjuje globalni prinos voća, povrća i orašastih plodova za tri do pet posto.
Kao rezultat toga, mnogi će ljudi imati problema s pristupom opcijama zdrave hrane, što će dovesti do procenjenih 427.000 smrtnih slučajeva više zbog lošeg zdravlja.
Zanimljivo je da bi u modelima koje su koristili istraživači s Harvarda zemlje s niskim prihodima izgubile znatne prihode, potencijalno do 30 posto njihove ukupne poljoprivredne vrednosti, ali ljudi u zemljama srednjeg i višeg dohotka pokazali su najviše zdravstvenih uticaja, verovatno zbog prirode današnjeg globalnog prehrambenog sistema u kojem bogatije nacije uvoze hranu.
“Ova studija pokazuje da premalo činjenja da se pomogne oprašivačima ne šteti samo prirodi, već i ljudskom zdravlju”, kaže naučnik Metju Smit s Harvarda.
Vakcina koja štiti njih mogla bi da zaštiti i nas.
N1.
