Otišao je tiho, gotovo nestvarno za čoveka koji je ceo svoj vek proveo pod svetlima pozornice, okružen muzikom i aplauzima. Stjepan Džimi Stanić, ospodin sa gitarom, čiji je topli bariton bio zvučna kulisa odrastanja generacija, preminuo je ostavivši iza sebe neizbrisiv trag.
Njegova karijera, koja je počela na pragu pedesetih godina prošlog veka, nije bila samo niz pesama, već hronika jednog vremena, ispričana sa neodoljivim šarmom, duhovitošću i majstorstvom koje se retko sreće. Bio je više od pevača – sinonim za evergrin i čovek koji je dokazao da godine ne znače ništa kada je duh mlad.
Rođen u Zagrebu 20. januara 1929. godine, u porodici gde je muzika bila deo svakodnevice, Stanić je rano pokazao izuzetan talenat. Počeo je kao gitarista i kontrabasista sa izraženom sklonošću ka džezu, muzici koja će ostati njegova prva i najveća ljubav.
Izvor: rts
