Velika studija koja se sprovodi još od 2021. godine otkrila je zanimljivu činjenicu o zevanju – kičmenjaci sa većim mozgom i više neurona duže zevaju.
Istraživači su prikupili podatke o 1.291 odvojenom zevanju životinja iz zooloških vrtova i divljine od ukupno 55 vrsta sisara i 46 vrsta ptica. Otkrili su jasnu vezu dužine zevanja sa veličinom mozga.
„Obišli smo nekoliko zooloških vrtova sa kamerama i čekali. Potrajalo je dosta“, kaže Jorg Masen sa Univerziteta u Utrehtu.
Neobično istraživanje moglo bi da popuni neke od rupa u našem razumevanju zevanja, poput toga zašto se tačno dešava ili zašto neke životinje, poput žirafa, uopšte ne zevaju.
„Iako je matrica po kom se zevanje odigrava uobičajena, dužina zevanja evoluirala je sa veličinom mozga i brojem neurona“, navode naučnici.
Štaviše, funkcija zevanja primećuje se kod velikog broja vrsta, a njeno evolutivno poreklo može da se prati barem do prvog zajedničkog pretka ptica i sisara, a potencijalno i dalje.
Analiza je sprovedena da bi se testirala hipoteza postavljena 2007. godine da je zevanje u svojoj suštnici način hlađenja mozga. Zbog toga, životinjama sa većim mozgovima potrebni su duži intervali da bi ih ohladili.
Sličan zaključak je postignut i u studiji 2016. godine, kojom su bili obuhvaćeni sisari uključujući i ljude.
Od 205 slučaja zevanja kod 24 različite vrste sisara, najkraće su zevali miševi (0,8 sekundi), a najduže ljudi (i do 6,5 sekundi).
