Na današnji dan prošle godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” učenik sedmog razreda K. K. je ubio devetoro učenika i čuvara škole, a tokom godinu dana pokrenuto je pet parničnih postupaka i krivični postupak protiv njegovih roditelja
Dečak K. K. je smešten u psihijatrijskoj bolnici za decu.
Učenik koji je izvršio masakr sa dva pištolja imao je tada 13 godina i prema domaćem zakonu nije krivično odgovoran, te se protiv njega nije mogao pokrenuti krivični postupak.
Krivični postupak je pokrenut protiv njegovog oca Vladimira Kecmanovića i majke Miljane Kecmanović.
Nakon sprovedene istrage, Više javno tužilaštvo u Beogradu je u oktobru prošle godine podiglo optužnicu protiv Vladimira Kecmanovića zbog krivičnog dela – teška dela protiv opšte sigurnosti, odnosno, jer je 13-godišnjeg sina obučavao da rukuje vazdušnim i vatrenim oružjem, vodio ga u streljanu što nije primereno dečakovom uzrastu, kao i jer oružje nije čuvao bezbedno, kako je to predviđeno zakonom.
Optužena je i majka dečaka, jer je njen DNK pronađen na jednom metku u učinioci VII 2 u kojoj je masakr počinjen, a optuženi su i instruktor i vlasnik streljane u kojoj je maloletnik učio da puca, jer su tokom istrage dali lažne iskaze.
Njima je suđenje počelo zimus pred Višim sudom u Beogradu, ali iza zatvorenih vrata, jer je sud prihvatio predlog tužilaštva da suđenje zatvori za javnost radi zaštite interesa oštećenih maloletnika.
Međutim, poznato je da otac dečaka koji je počinio masakr od početka postupka negira svoju krivicu za čuvanje oružja i obučavanje sina da puca, a isto je, kako se nezvanično saznaje, učinila i majka.
Otac dečaka od početka suđenja negira krivicu, dok je u parničnom postupku po tužbi 27 članova porodice ubijenih, rekao da je i on od 3. maja mrtav čoveka, kao i da je živ samo zbog ćerke koja je “isto žrtva svog maloletnog brata”.
Tada Vladimir Kecmanović nije želeo da govori o svojoj porodici, niti da se osvrće na navode tužbe uprkos insistiranju sudije, dok se njegova supruga, iako je pozivana kao tužena u parničnom postupka, dva puta nije pojavila u sudu uz obrazloženje da će njeno svedočenje u tom postupku uticati na krivični postupak u kojem još uvek nije iznela odbranu.
Pored tog parničnog postupka podnete su još četiri tužbe, a prvu su podneli članovi porodice Dukić. To suđenje je odloženo, jer Vladimir i Miljana Kecmanović nisu došli, a ponovo, jer žele da iznesu odbranu u krivičnom postupku pa tek onda u parničnim.
Preostale tri tužbe podneli su nastavnica istorije koja je tad teško ranjena, kao i dvoje maloletnika takođe teško ranjenih.
Parnice su pokrenute za naknadu nameterijalne štete usled smrti bliskog lica u slučaju gde su tužbu podneli članovi porodice ubijenih, a ranjeni zbog naknade nematerijalne štete usled pretrpljenog fizičkog bola, straha i psihičkog bola.
Tri parnična postupka su počela, dok su po tužbi nastavnice i jednog ranjenog dečaka zakazana pripremna ročišta – jedno u maju, drugo u junu.
Najpotresni momenti ovih suđenja su bila svedočenja roditelja dece koja su stradala, kao i svedočenje roditelja ubijenog čuvara, kada su i svi prisutni u sudnici plakali zajedno sa njima.
Roditelji su detaljno opisali živote svoje dece do tog 3. maja, kada su izgubili živote, ali su se osvrnuli i na svoje živote nakon gubitka dece.
Od masakra dečak K.K. se nalazi u specijalnoj bolnici za maloletnike, njegov otac u pritvoru, dok se njegova majka brani sa slobode.
