Njemačka planira temeljnu reformu svoje obavještajne službe zadužene za inostranstvo. Nove nadležnosti omogućile bi i izvođenje sabotaža i sajber-napada, piše Deutsche Welle.
Njemačkoj Saveznoj obavještajnoj službi (BND) ubuduće bi moglo biti dozvoljeno više delovanja u stilu Džejmsa Bonda – bar tako zvuči nacrt novog zakona o BND-u iz Kancelarovog ureda, u koji su imali uvid nemački istraživački novinari javnih servisa WDR i NDR, kao i list Süddeutsche Zeitung. Nakon višegodišnjih rasprava, vlada želi da obavještajnoj službi za inostranstvo uskoro obezbedi novi zakonski okvir.
Nacrt zakona sadrži ukupno 139 članova – sadašnji zakon ima ih 69. Kancelarov ured pritom pokušava da sprovede stroga uputstva koja je, između ostalog, Savezni ustavni sud dao u vezi s prenosom podataka. Međutim, novi zakon trebalo bi da sadrži i brojne nove nadležnosti i regulative koje bi mogle podstaći političke rasprave.
Do sada je BND smeo samo da prikuplja i analizira informacije. To bi trebalo da se promeni. Špijuni bi ubuduće smeli da deluju i operativno. To znači da bi mogli da sprovode i aktivne mere radi zaštite Savezne Republike Nemačke. Na primer, sabotaže u cilju slabljenja neprijateljskih oružanih snaga ili sajber-operacije kako bi se onesposobili oružani sistemi.
„Oslabiti neprijateljske napadačke sposobnosti“
Kancelarov ured želi da BND-u dozvoli znatno direktnije delovanje u odbrani zemlje, uz takozvane „operativne prateće mere“, kako stoji u nacrtu zakona. Pod tim se podrazumevaju „posebno one mere koje slabe neprijateljske napadačke sposobnosti“. Shodno tome, „na primer, tajne sabotažne akcije u inostranstvu mogu biti potrebne kako bi se otklonila pretnja koja potiče od neprijateljskih oružanih snaga ili drugih aktivnosti neke druge države (…) na štetu Savezne Republike Nemačke“.
Prema zamisli Kancelarovog ureda, BND bi smeo da sprovodi takve akcije ako Nacionalni savet za bezbednost proglasi posebnu bezbednosnu situaciju, označenu kao „obaveštajna vanredna situacija“ sa „sistemskom ugroženošću“. Tada bi morao da bude uključen i parlament. Parlamentarna kontrolna komisija (PKGr) morala bi da potvrdi procenu situacije dvotrećinskom većinom, navodi se u dokumentu.
Novela još u ranoj fazi
U nacrtu zakona stoji: „U okviru nacionalne vanredne situacije Savezna obaveštajna služba sme da sprovodi operativne prateće nadležnosti ako se odgovarajuća policijska ili vojna pomoć ne može blagovremeno obezbediti ili ako se mera mora sprovesti na teritoriji strane države.“
Portparol vlade je na upit rekao da je zakonska novela za BND u „ranoj fazi“, ali da se želi sprovesti sveobuhvatna reforma, između ostalog i kako bi se „ponovo držao korak sa efikasnošću relevantnih evropskih partnerskih službi“.
Veća ovlašćenja u sajber-napadima
Spisak želja Kancelarovog ureda zaista je opsežan: kod sajber-napada BND-u bi trebalo da bude dozvoljeno aktivno uzvraćanje, na primer preusmeravanje tokova podataka, pa čak i napadi na IT infrastrukturu koja se koristi za takve napade. BND bi sam smeo da odbija sumnjive dronove iznad svojih objekata „odgovarajućim sredstvima“. Ubuduće bi služba smela od proizvođača ili radionica da zahteva i podatke o vozilima, na primer lokacione podatke ili pređene rute. Takođe bi trebalo da bude dozvoljena upotreba softvera za prepoznavanje lica.
Kako bi mogao da instalira špijunski softver na računare ciljanih osoba, BND-u bi, pored toga, trebalo da bude dozvoljeno tajno ulaženje u stanove. Agentima BND-a takođe bi trebalo da bude dozvoljeno postavljanje tehnike za praćenje na neprijateljske uređaje ili oružane sisteme – ili njihova manipulacija kako više ne bi bili funkcionalni. To bi se, na primer, moglo odnositi na raketnu tehnologiju ili centrifuge koje bi trebalo da budu isporučene Iranu.
Nužna krivična dela i čuvanje podataka
Novo je i sledeće: informatorima bi trebalo da bude dozvoljeno da u inostranstvu počine i određena krivična dela ako je to neophodno za njihovu delatnost. U obrazloženju nacrta zakona kao primer se navodi da bi, u slučaju potrebe, špijun koji tajno radi za BND mogao na ruskoj strani da provali u automobil kako bi ukrao dokumenta. U izuzetnim slučajevima čak bi i osobe od 16 godina naviše smele da budu regrutovane kao izvori informacija.
I u oblasti čuvanja podataka BND bi trebalo da dobije veća ovlašćenja. Rokovi čuvanja određenih podataka trebalo bi da se produže sa deset na petnaest godina. To je, kako se navodi, neophodno kako bi se lakše mogli otkriti ruski špijuni koji se delimično, nakon više godina, ponovo služe starim lažnim identitetima.
Određeni podaci maloletnika, prema želji Kancelarovog ureda, ne bi nužno morali automatski da se brišu. Na primer, prilikom istraga o ruskim oligarsima ili teroristima BND bi na društvenim mrežama mogao da naiđe i na fotografije na kojima se vide i deca. Za dalju istragu bilo bi otežavajuće kada bi one morale odmah da se brišu. Istovremeno, BND-u bi ubuduće trebalo da bude dozvoljeno da velike količine podataka analizira i uz pomoć veštačke inteligencije.
BND kao vojna spoljna obaveštajna služba?
Jedna planirana izmena mogla bi da izazove najveću kontroverzu. Nalazi se već u prvom članu nacrta zakona, gde stoji: „BND je civilna i vojna spoljna obaveštajna služba Savezne Republike Nemačke.“
To zvuči banalno, ali bi se time po prvi put zakonski definisalo da je BND nemačka vojna obaveštajna služba za inostranstvo. To bi se u Ministarstvu odbrane verovatno shvatilo kao frontalni napad, jer bi u tom slučaju vojna izviđačka sredstva, koja trenutno pripadaju Bundesveru, verovatno prešla pod nadležnost BND-a. I civilnu i vojnu obaveštajnu sliku tada bi određivala jedna vrhovna savezna institucija koja je isključivo potčinjena Kancelarovom uredu – i koja u slučaju rata nije uključena u strukture oružanih snaga.
Još nije izvesno da li će konačni Zakon o BND-u ispuniti želje Kancelarovog ureda. Naime, još nisu sprovedene uobičajene međuresorne konsultacije – tek treba da se izjasne ministarstva pravde i odbrane. Iz savezne vlade poručuju da se zakon želi doneti što pre tokom naredne godine. Vreme pritiska, ističu iz vlade.
