Košarkaška Srbija očekivala je još jedan večiti derbi u borbi za titulu prvaka države, ali je prvi fajnal-for Košarkaške lige Srbije doneo dva velika iznenađenja. Tako su srušene decenijske navike i nepisana pravila koja su važila više od pola veka. Srbija bi prvi put od 1956. godine mogla da dobije prvaka koji nije iz Beograda.
U sezoni 1955/1956, prvak je bio Proleter iz Zrenjanina, koji je prekinuo desetogodišnju dominaciju Crvene zvezde i postao državni šampion tadašnje Jugoslavije. Klub se trenutno takmiči u Drugoj ligi Srbije.
Zrenjanin je sve do početka šezdesetih godina prošlog veka bio jedan od najjačih košarkaških centara koji je kasnije dostigao evropske i svetske visine.
Sastav Proletera 1956. godine:
Loci Vilmoš, Engler Lajoš, Dušan Radojčić, Ljubomir Katić, Milutin Minja, Kurc Ferenc, Rošival Laslo, Aleksanar Tornjanski, Kifer Jovan, Bjelis Đura, Branimir Lipovčić, Ante Šeparević, Pavle Skorobrin, Miroslav Mirosavljević i Šifliš Lajoš.
Trener je bio Vojislav Stankov.
Dakle, pomenuta tradicija će biti srušena ukoliko Spartak iz Subotice postane šampion.
Ovogodišnje finale pravi je presedan. Subotičani su ponovili podvig iz prošle sezone i ponovo izbacili crveno-bele u završnici domaćeg prvenstva, obezbedivši tako mesto u meču za titulu, dok je njihov protivnik FMP naneo poraz Partizanu.
Bez obzira na ishod finala, srpska košarka već je dobila novu stranicu istorije, ako u obzir uzmemo i prvenstvo u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Pobednik duela između Spartaka i FMP prvi put će postati šampion Srbije, a istovremeno će prekinuti dominaciju Crvene zvezde i Partizana koja traje više od dve decenije.
Poslednji put titula nije završila u rukama beogradskih večitih rivala 2001. godine, kada je šampion Savezne Republike Jugoslavije bila Budućnost iz Podgorice, ali tada je u pitanju bila zajednička država.
Ako računamo isključivo prvaka unutar granica Srbije, od samostalnosti države ovo je svakako prvo finale u kojima neće biti večitih rivala.
Još značajniji je podatak da će Srbija prvi put posle 1973. godine dobiti šampiona koji nije ni Partizan ni Crvena zvezda.
Te godine titulu je osvojio Radnički sa Crvenog krsta, predvođen Slobodanom Ivkovićem, rođenim bratom legendarnog Dušana Dude Ivkovića.
Istorijski značaj ovog finala dodatno pojačava činjenica da je od poslednjeg nacionalnog finala bez učešća večitih rivala prošlo čak 40 godina.
Tada su se za titulu borili Zadar i Cibona, ali je to takođe bilo u okviru prvenstva SFRJ.
Kup Radivoja Koraća 2003. godine:
Ako se u obzir uzmu sva takmičenja, od prvenstva do kupova, poslednji put finale nekog turnira, a da to nisu “večiti”, igrali su FMP i Hemofarm 2003. godine. Borba za trofej odvijala se takođe u Nišu, a u pitanju je bio Kup Radivoja Koraća i pobednik je bio beogradski tim.
U sezoni u kojoj su Partizan i Crvena zvezda uložili rekordna sredstva u sastavljanje timova, trofej će završiti u rukama nekog drugog.
Bez omalovažavanja i potcenjivanja, upravo zato predstojeće finale predstavlja jedan od najvećih presedana u istoriji domaće košarke.
Finale Košarkaške lige Srbije između Spartaka i FMP igra se u nedelju od 20 časova u Nišu.
