Poslednjih godina, brojni supersonični, hipersonični, avioni sa pogonom na vodonik su se pojavljivali barem konceptualno, ali su mnogi od ovih projekata koji obećavaju besprekorna super-brza putovanja umesto toga stopirani, propali ili kasne sa realizacijom.
Sada jedan evropski startap obećava primamljiva vremena putovanja kao što je 4 sata i 15 minuta od Frankfurta do Sidneja, ili od Memfisa do Dubaija za 3 sata i 30 minuta.
Koncept Destinusa zasniva se na letu na hidrogenski pogon pri pet puta većoj brzini od brzine zvuka, skraćujući tako putovanje na manje od četvrtine trenutnog trajanja komercijalnog leta.
Sa sedištem u Švajcarskoj i timom od oko 120 zaposlenih u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj, Destinus je osnovan 2021. godine. Njegova prva dva prototipa su obavila uspešne probne letove i uskoro će početi testiranje leta na vodonik. Njegov treći prototip – Destinus 3 – trebalo bi da obavi svoj inauguracioni let do kraja godine.
Gorivo
„Postoje različiti pristupi da se ovo uradi”, kaže Martina Lofkvist, menadžerka za razvoj poslovanja kompanije. Dok se drugi vrhunski kandidati u ovoj oblasti, kao što je Boom Supersonic, „više fokusiraju na razvoj maketa i razumevanje kako oni rade i pokušavaju da nateraju ove pilotirane letelice da rade, mi idemo direktno na bespilotne vazduhoplove”. Strategija im je da „razvijemo bespilotne letelice manje veličine pre nego da ih povećamo kako bi to postao veliki avion kojim upravljaju piloti i koji prevozi putnike“.
Vodonik je Destinusovo gorivo jer je čist, obnovljivi izvor energije, koji je sve jeftiniji za proizvodnju i sposoban je da mu omogući da ostvari željenu brzinu i dugoročne ambicije. Vazduhoplovstvo na vodonik je još uvek u povoju, a mlazni motori na vodonik tek treba da uđu u komercijalnu upotrebu. Erbas razvija mlazni motor na vodonik, a za letove kažu da će ih testirati 2026. godine.
„Pokušavamo da idemo na veoma duge destinacije našim letelicama”, kaže Lofkvist, „kao što je let od Evrope sve do Australije brzinom od 5 mahova (oko 6.125 km/h). Korišćenje kerozina znači da bi vozilo postalo prilično teško, dok je, u poređenju s njim, vodonik veoma lagan.” Vodonik takođe ima veću gustinu energije od tradicionalnog mlaznog goriva.
Dugoročni cilj je pogon na vodonik i nulta emisija štetnih gasova, ali dok se proizvodnja vodonika i dalje povećava, kratkoročni plan je da letelica poleti uz pomoć džet A – konvencionalnog goriva za avione – a zatim da se prebaci na vodonik kada dostigne brzinu od oko 3 maha (oko 3.675 km/h) „jer vodonik zapravo ne postaje koristan ili bolji od džet A goriva dok ne postignete supersoničnu brzinu.”
IZVOR: SCREENSHOT YOUTUBE/DESTINUS
Dizajn
Prototipovi Destinusa su avioni sa mešanim karoserijama u obliku talasa – hipersonični dizajn koji je prvi put zamišljen 1950-ih, ali nikada nije stigao u proizvodnju – sa švajcarsko/francuskim poreklom kompanije koje se ogleda u bojama inspirisanim Alpima.
Sada već klasični oblik je „proučavan mnogo, mnogo godina”, kaže Lofkvist. „To je prilično efikasan oblik gde možete koristiti manje goriva da letite jer imate manji otpor ka vazduhu.”
Naravno, sa svakim novim prototipom Destinus usavršava i prilagođava dizajn. Predstojeći prototip, Destinus 3, biće nadzvučan i u startapu se nadaju da će 2024. godine postići supersonični let na vodonik. „Ovo je prilično masivno vozilo”, kaže Lofkvist. „Približno je iste veličine kao prethodni prototip u smislu da je dugačak oko 10 metara, ali je 10 puta teži, a verovatno i 20 puta složeniji, u smislu strukture i u smislu pogonskog sistema.”
Očekivani vremenski okvir je da će do 2030-ih kompanija moći da lansira avion manjeg obima, sa oko 25 putnika, koji će imati određena ograničenja u pogledu dometa i biti u potpunosti fokusiran na poslovne klijente.
Do 2040-ih, njegova potpuno uvećana verzija će imati više klasa, uključujući ekonomsku. Oni se nadaju da će do tada „cene vodonika značajno pasti, tako da možemo da smanjimo cene letova za ove letove ultra dugog dometa”.
IZVOR: SCREENSHOT YOUTUBE/DESTINUS
Finansije
Planovi kompanije prilično zavise od tržišta vodonika, za koje stručnjaci procenjuju da će cene pasti.
Prošlog meseca Destinus je kupio holandsku kompaniju OPRA, koja se sada zove Destinus Enerdži.
„To znači da već ove godine možemo imati prihode, jer već imaju gasne turbine koje se prave i prodaju”, kaže Lofkvist.
Pored privatnih investicija i javnog finansiranja koje je startap već dobio – u aprilu 2023. je obezbedio grantove u vrednosti od 26,7 miliona evra od španske vlade za proširenje svojih kapaciteta za pogon na vodonik – Destinus se nada da će mu ovaj dodatni prihod pomoći da se izbori sa izazovima zbog kojih su drugi supersonični i hipersonični projekti propali. Lofkvist naglašava da kompanija teži „realnom” pristupu „sada kada su mogućnosti za finansiranje malo teže”.
Aerion sa sedištem u Nevadi, koji je bio glavni kandidat da prvi izgradi supersonični putnički mlaznjak, propao je u maju 2021. godine, izjavljujući da su se „u trenutnom finansijskom okruženju kao veliki izazov pokazala neophodna nova ulaganja.”
Što se tiče toga da li ćemo zahvaljujući hipersoničnim avionima do 2040-ih doručkovati u Šangaju i ručati u Sao Paolu, biće potrebno prevazići nekoliko tehnoloških, ekoloških i finansijskih prepreka pre toga.
