Med i proizvodi od meda od davnina spadaju u najlekovitije proizvode koji se mogu naći u prirodi. Hiljadama godina se koriste u lečenju raznih bolesti, u kozmetici i prirodnoj medicini. Prvi pisani tragovi o medu potiču iz vremena egipatskih faraona.
Mnoge studije govore o tome da redovno konzumiranje meda već posle dve nedelje snižava nivo šećera u krvi u proseku za šest odsto, kao i da statistički značajno obara nivoe masnoća u krvi, holesterol za sedam odsto, štetni holesterol za jedan odsto, dok se korisni holesterol povećava za dva procenta.
„Ni potrošači meda, ni lekari nisu došli do tih informacija, jer se na žalost to ne uči na fakultetu. Tačno pre 20 godina urađena su prva ozbiljna istraživanja. Med je biološki aktivna materija koja obara holesterol i šećer. Med ima jaku antioksidativnu aktivnost. Redovnim konzumiranjem meda može se sprečiti kardiovaskularni rizik”, istakao je dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, specijalista epidemiologije i apiterapeut.
Ističe da je potrošnja nedovoljna, a razlog je neinformisanost, jer med nije obična hrana, on je – biološki aktivna hrana. Količina meda koja se uzima nije važna, ali je važan dnevni kontinuitet. Zvanična preporuka je gram na kilogram telesne težine. Dovoljna je u stvari jedna kašika.
„Med izvozimo u EU, pčelari imaju sopstveni pogon, da ne bismo plaćali proviziju. Otvaramo nova tržišta, Emirate i Japan. Problem je sumnjivo tržište meda, jer se na tržištu nalazi i falsifikovani med. Država je pomogla da se utvrdi neispravnost meda”, rekao je dr Živadinović.
Ističe da je kristalizacija meda nešto od čega ljudi beže, a suncokretov med brzo kristališe i zdrav je. Falsifikovani med ne kristališe. Pčelari se trude da plasiraju kvalitetan med na srpsko tržište. Teško je ući u trgovinske lance. Do sada su kvalitet prepoznali trgovinski lanci „Lidla” i „Arome”.
Srbija je prva zemlja u svetu po broju košnica.
„Kada bi sve pčele nestale, čovečanstvo bi bilo u velikom problemu. Zato moramo da čuvamo pčele i da se krene sa ozbiljnim tretmanima kultura. Potrebna je obuka poljoprivrednika, upotreba pesticida treba da bude kontrolisana i stručna”, zaključio je dr Živadinović.
