Iz vrha PES-a kažu da su se na taj potez odlučili nakon što su Demokrate prekjuče definitivno odbile opciju da šef parlamenta i vlada budu izabrani odlučujućim glasom predsednika Demokratske unije Albanaca Mehmeda Zenke, javljaju “Vijesti”
Pokret Evropa sad (PES) planira da s koalicijom Za budućnost Crne Gore (ZBCG) i Građanskim pokretom (GP) URA pregovara o formiranju vlade, saznaju nezvanično podgoričke “Vijesti”.
Izvor iz vrha PES-a za taj list kaže da su se odlučili na taj potez nakon što su Demokrate prekjuče definitivno odbile opciju da šef parlamenta i vlada budu izabrani odlučujućim glasom predsednika Demokratske unije Albanaca (DUA) Mehmeda Zenke.
Zbog toga mandatar za sastav vlade i lider PES-a Milojko Spajić mora da traži novu skupštinsku većinu, koja bi omogućila izbor vlasti.
Prema saznanjima “Vijesti”, sastanci sa predstavnicima ZBCG i GP URA trebalo da se organizuju narednih dana, i to preko posrednika – poslanika koji nije član nijednog od ova tri politička aktera.
“Jasno je da su Demokrate izašle iz priče o vladi koju bi podržao 41 poslanik. Svesni smo da imamo najveći koalicioni kapacitet, i zato moramo da utvrdimo ko sve hoće s nama u vlast”, rekao je visoki funkcioner Pokreta.
Drugi izvor “Vijesti”, blizak najužem rukovodstvu PES-a, tvrdi da su razgovori sa ZBCG prioritet, a da su oni s GP URA u drugom planu.
On navodi da protivljenje međunarodnih partnera ulasku ZBCG u vlast neće biti problem ako taj savez, kako je rekao, iskoristi ponuđenu šansu, odnosno pokaže da želi da radi u interesu građana i da ih ne interesuju “ekstremne politike”.
Taj sagovornik napominje da su u PES-u svesni da bi, u slučaju aranžmana sa ZBCG, propao sklopljeni dogovor s Bošnjačkom strankom (BS), koja se oštro protivi saradnji s tom koalicijom.
Spajić je, nakon izbora 11. juna, pregovarao s liderima ZBCG Milanom Knežević i Andrijom Mandićem, ali do dogovora nije došlo jer je ta koalicija odbila njegovu ponudu koja je, između ostalog, uključivala mesta potpredsednika vlade, ministra prosvete, turizma, sporta i mladih, mesta potpredsednika Skupštine iz parlamentarne većine i reda žena. Iz PES-a su tvrdili da je Mandić želeo dogovor, a da Knežević nije.
S druge strane, s GP URA do sada nije bilo formalnih pregovora, jer PES optužuje lidera te stranke i premijera Dritana Abazovića da je kreirao predizbornu aferu o navodnim poslovnim vezama Spajića i uhapšenog “kralja kriptovaluta” Do Kvona.
“Neko ko je zloupotrebljavao državne resurse i državne institucije, ne može biti naš partner u vladi”, poručivao je Spajić.
Iako je mandatar prije mesec tvrdio da ima većinu za izbor vlade, odnosno da ga podržavaju 44 poslanika, podrška je počela da se osipa odmah po najavi da namerava da formira vladu bez ZBCG, a s bivšim saveznicima Demokratske partije socijalista (DPS).
Zbog toga je izgubio i glasove nekih poslanika s liste PES-a, pa trenutno nema većinu potrebnu za izbor kabineta, koji je planirao da napravi s Demokratama, Socijalističkom narodnom partijom (SNP) i manjinskim strankama.
Dodatni problem proizvela je konačna odluka Demokrata da ne prihvate da vlast bude izabrana i uz “odlučujuću” podršku Zenke, koji je pre nekoliko dana odlučio da ne bude u poslaničkom klubu DPS-a, na čijoj se izbornoj listi nalazio, već da napravi novi s Albanskim forumom.
Lider Demokrata Aleksa Bečić poručio je da glas za izbor vlasti ne može doći s liste koju je predvodio DPS, “bez obzira na tehničke odluke ko će biti u kom klubu”.
Izvor blizak najužem rukovodstvu PES-a rekao je da partija nakon poteza Demokrata “zna na čemu je”, i da sad traži nove opcije, kako bi vlada bila izabrana u najkraćem roku. Ako ih ne bude, poručuje da su izbori izvesni.
U PES-u su, kako su “Vijesti” prekjuče objavile, očekivali podršku većine od 41 poslanika, što je minimum neophodan za izbor vlasti. Nju bi, kako je objašnjeno listu, činili 21 poslanik s liste PES-a, 11 predstavnika manjinskih stranaka, sedam Demokrata i dva Socijalističke narodne partije (SNP).
Andrija Mandić preksinoć je u emisiji “Načisto” na “TV Vijesti” izjavio da je razumno da Spajić u Vladu pozove ZBCG i GP URA.
“Da u kratkom periodu dogovorimo vladu koju bi činili svi politički subjekti koji su pobedili (na izborima) 30. avgusta (2020. godine). Ako nema snage za to, pošteno je da idemo na nove izbore i vidimo kakvo je raspoloženje građana”, istakao je Mandić, čiji savez ima 13 poslanika u parlamentu.
Spajić je mandat za sastav vlade dobio 10. avgusta, a rok da završi taj posao ističe mu 8. novembra.
Ako Spajić ne napravi vladu do 8. novembra, Ustav nalaže da Jakov Milatović, šef države i njegov partijski kolega, ukazom raspusti parlament i dan kasnije raspiše izbore.
Prema Zakonu o izboru odbornika i poslanika, od raspisivanja do održavanja izbora ne može proteći manje od 60 ni više od 100 dana.
To znači da eventualni izbori najranije mogu biti održani 14. januara, a najkasnije 18. februara.
