Sredinu jula u istočnoj i južnoj Evropi obeležiće natprosečne temperature, a u pojedinim predelima preći će i 40 stepeni Celzijusovih, upozoravaju stručnjaci meteorološkog sajta Severe Veather Europe.
U delovima Italije i zemljama južnog i centralnog Balkana živa će se ove i sledeće nedelje popeti iznad 40 stepeni.
Polovinom jula ovaj obrazac će postepeno jačati od mediteranskog regiona ka centralnoj i istočnoj Evropi, prema Slovačkoj, Mađarskoj i Poljskoj.
Meteorološke karte za centralni deo Balkanskog poluostrva ukazuju da će temperature biti za 10°C više od prosečnih i da će toplotni talas trajati između sedam i 10 dana. Istovremeno, istakli su Beograd kao jedno od najtoplijih oblasti.
Toplotni talas između 12. i 19. jula
Frontalna zona će stvoriti oštar temperaturni kontrast između zapadne i centralne Evrope, što će ovog vikenda dovesti do jakih vetrova od Francuske do alpskog regiona i Poljske. Ovo predstavlja povratak nestabilnije oluje.
Temperature će biti ispod proseka u zapadnoj i jugozapadnoj Evropi.
Jake vremenske prilike za danas su prognozirale najviše temperature tokom aktuelnog toplotnog talasa između 38 i 42 stepena širom južne Italije i severa Balkanskog poluostrva, tačnije istočne Hrvatske, severne Srbije i Mađarske. Slično bi moglo biti i u Moldaviji i na jugozapadu Ukrajine.
Kopernikova mapa koja prikazuje delove Evrope koji su prženi do 19. jula se deli na društvenim mrežama.
Mapu je podelio i Vladimir Nikolić iz srpskog udruženja ‘Karbon 3’, čiji je primarni cilj da edukuje građane o značaju globalnog zagrevanja.
On je upozorio da ga zabrinjavaju zone niskog pritiska sa Atlantika, objašnjavajući da zimi donose hladnoću bez vetra, ali leti kada se susreću sa vrelom masom visokog pritiska donose superćelijske oluje, koje bi mogle da se dese za desetak dana. .
Šta je toplotna kupola?
Toplotna kupola nastaje kada se anticiklon, unutar kojeg se nalazi vreo vazduh na nivou tla, dugo zadržava na određenom području. Istovremeno, tzv Omega blokada ili termobarični greben (greben u polju geopotencijalne visine i u polju temperature) koji formira grčko slovo Ω (omega) i odlikuje se dugotrajnošću.
Unutar termalne kupole, visoki pritisak gura (spušta) topli vazduh prema tlu, pri čemu se on još više zagreva, što sprečava nastanak oblaka i, posledično, padavina. Glavno obeležje vremena u termalnoj kupoli je vedrina i mnogo sunčanih sati, što za posledicu ima dalje zagrevanje, pa iznad određenog područja temperatura raste.
Termin toplotna kupola je poslednjih godina postao popularniji, posebno u američkim medijima, da bi objasnio mehanizam nastanka i intenzitet toplotnog talasa koji je nastao na ovaj način. Toplotni talas izazvan toplotnom kupolom obično traje nedeljama, izraženiji je i karakterišu ga veoma visoke, često ekstremne vrednosti temperature, piše DHMZ.
