“Ovo su legitimne mete, Ukrajina ih gađa i mi to podržavamo”, rekla je ona na virtuelnom događaju u Karnegi centru.
Prema njenim rečima, “na Krimu se nalaze masivne vojne instalacije koje je Rusija pretvorila u važne logističke tačke”.
“Čak i ako se postigne pravedan mir, potrebno je dugoročno planiranje i izgradnja ukrajinske vojske budućnosti, sposobne da obuzda sve apetite koji se mogu pojaviti kod Putina u budućnosti”, rekla je Nulandova.
To, prema njenim rečima, znači stvaranje, uz podršku Zapada u Ukrajini, “integrisanog sistema PVO, graničnih snaga visoke klase i sposobnosti za patroliranje sopstvenim morskim vodama”.
Sjedinjene Države žele da obezbede Ukrajini ono što joj je potrebno da spreči ponavljanje aktuelnog sukoba sa Rusijom, rekla je Nuland.
“Mi gledamo ne samo na trenutne potrebe Ukrajine, već i na ono što bi moglo biti potrebno u budućnosti da se spreči povratak Rusije. Imaće sofisticirani sistem protivvazdušne odbrane, poboljšanu odbranu granica, radare za rano upozoravanje”, rekla je Nulandov
Sukob bi mogao da se završi zbog “iscrpljenja” jedne ili druge strane, ostvarenja njihovih ciljeva ili kao rezultat diplomatskog dogovora, rekla je Nulandova i dodala da SAD žele da vide “Putinov strateški poraz”.
Nuland je dodala i da Sjedinjene Države podržavaju napore Ukrajine da povrati kontrolu nad svim teritorijama unutar svojih međunarodno priznatih granica.
“Predsednik (Džozef Bajden ) je rekao da ćemo nastaviti da podržavamo Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno. Ukrajina se bori za povratak svih svojih teritorija unutar međunarodno priznatih granica. Podržavamo ove napore, uključujući pripreme za sledeći napor da vrati svoju teritoriju”, rekla je Nulandova tokom specijalnog brifinga.
Istovremeno, ranije tokom dana, portparol Bele kuće Džon Kirbi uverio je da SAD ne ohrabruju Ukrajinu da udari duboko u rusku teritoriju i da ne doprinose takvim operacijama.
Nuland je dodala i da su SAD i evropski partneri u kontekstu zamrznute imovine Ruske Federacije jednoglasni u oceni da Rusija treba da “plati” događaje u Ukrajini.
U sredu, 15. februara, stalni predstavnici zemalja EU na sastanku u Briselu odobrili su stvaranje posebne radne grupe o korišćenju zamrznutih sredstava Rusije u interesu Ukrajine.
Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Aleksandar Gruško je u odgovoru istakao da će Rusija preduzeti mere da zaštiti svoje interese ako EU odluči da konfiskuje zamrznutu rusku imovinu u korist Kijeva. Prema njegovim rečima, ono što EU radi je apsolutno protivzakonito, a, pored toga, mnoge zemlje sumnjaju u uspeh ovog događaja i usklađenost sa međunarodnim standardima, prenose “RIA Novosti”.
Krim je postao ruski region u martu 2014. nakon referenduma nakon državnog udara u Ukrajini. Na referendumu se za priključenje Rusiji izjasnilo 96,77 odsto birača na Krimu i 95,6 odsto u Sevastopolju.
Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom, mnoge zapadne zemlje podržavaju Kijev po ovom pitanju.
Sa svoje strane, rusko rukovodstvo je više puta podsećalo da su stanovnici Krima glasali za demokratsko ujedinjenje sa Rusijom, uz potpuno poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN . Prema Putinovim rečima , pitanje Krima je “konačno zatvoreno”.
Rusija je 24. februara pokrenula Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Predsednik Vladimir Putin nazvao je njen cilj “zaštitom ljudi koji su bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane režima u Kijevu osam godina”. On je napomenuo da je operacija iznuđena mera jer Rusiji “nije ostavljena nikakva šansa da uradi drugačije”.
