Nuklearni sukob i zlonamerna upotreba veštačke inteligencije mogli bi da dovedu do izumiranja čovečanstva do 2100. godine.
Na to upozorava nova globalna procena rizika objavljena u medicinskom časopisu “The Lancet”, prenosi “Gardijan“.
Ove dve opasnosti nalaze se na vrhu liste od 17 velikih pretnji ljudskom zdravlju tokom narednih 75 godina, među kojima su i klimatske promene, pandemije, zagađenje vazduha, neuhranjenost dece i smanjenje međunarodne pomoći.
Iza procene stoji Komisija časopisa “The Lancet” za globalne pretnje zdravlju u 21. veku, koju čini 35 stručnjaka.
“Odluke koje lideri donose danas oblikovaće zdravlje i blagostanje sledeće generacije“, izjavio je profesor Kristofer Mari, kopredsedavajući komisije i direktor Instituta za zdravstvene pokazatelje i evaluaciju pri Univerzitetu Vašington.
Stručnjaci upozoravaju da bi nuklearni rat mogao da izazove globalnu glad, jer bi ogromne količine čestica dospele u više slojeve atmosfere i blokirale Sunčevu svetlost, ugrožavajući proizvodnju hrane.
Drugi potencijalni scenario uključuje razvoj i upotrebu biološkog oružja uz pomoć veštačke inteligencije.
Iako se verovatnoća ovakvih katastrofa procenjuje kao mala, njihove posledice mogle bi da budu toliko razorne da dovedu do nestanka čovečanstva.
Uvodnik časopisa “The Lancet”, objavljen uz izveštaj, upozorava da bi ostvarivanje ovih rizika moglo da izazove apokaliptične posledice.
Komisija je procenjivala koliko bi godina zdravog života moglo da bude izgubljeno zbog bolesti, invaliditeta i prevremene smrti izazvanih različitim pretnjama.
Prema njenim proračunima, ograničavanje globalnog zagrevanja na oko 1,8 stepeni Celzijusa, umesto dopuštanja da dostigne 4,4 stepena, moglo bi da spreči gubitak 1,89 milijardi godina zdravog života.
Veliku opasnost predstavlja i smanjenje međunarodne zdravstvene pomoći. Mnoge bogate zemlje, uključujući SAD i Veliku Britaniju, najavile su značajne rezove u izdvajanjima.
Prema proceni komisije, drastično smanjenje ili potpuni kolaps međunarodne zdravstvene pomoći mogao bi do 2100. godine da izazove gubitak čak 1,5 milijardi godina zdravog života, pri čemu bi gotovo 70 odsto tog tereta snosila podsaharska Afrika.
Među ostalim velikim pretnjama nalaze se otpornost bakterija i drugih mikroorganizama na antimikrobne lekove, konvencionalni ratovi, visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, problemi sa mentalnim zdravljem, nejednakost prihoda, nizak nivo obrazovanja i nezdravo starenje.
Stručnjaci ističu da su ove opasnosti međusobno povezane i da ih je neophodno rešavati istovremeno.
Vlade moraju da se pripreme pre nego što nastupe krize
Autori izveštaja naglašavaju da cilj istraživanja nije zastrašivanje javnosti, već pružanje smernica donosiocima odluka o tome gde preventivne mere mogu da naprave najveću razliku.
Pozivaju vlade da ulažu u tehnološke inovacije, jačaju zdravstvene sisteme i razvijaju strategije za predviđanje i sprečavanje budućih katastrofa.
“Kada smo pre tri godine započeli ovaj proces, mislili smo da postoje tri velike pretnje: sukobi, klima i pandemije. Postoji mnogo veći broj pretnji o kojima moramo da brinemo, a vlade zaista moraju da izdvoje novac i osoblje za njihovo predviđanje, sprečavanje i pripremu”, rekao je Mari.
Nalazi komisije biće predstavljeni na Svetskom zdravstvenom samitu u Berlinu, a procena svih 17 pretnji ažuriraće se svake godine na osnovu novih podataka i mogućih novih opasnosti.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Izvor: 021
