Tokom boravka u Republici Koreji krajem oktobra, američki predsednik Donald Tramp pristao je na izmenu bilateralnog energetskog sporazuma sa tom dalekoistočnom zemljom u oblasti prerade nuklearnog goriva i na to da Seul izgradi sopstvene podmornice na nuklearni pogon.
Jedna od relativno manje zapaženih vesti u evropskim medijima u vezi s nedavnom posetom američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog ministarskog tima Republici Koreji bilo je saopštenje da će SAD odobriti Seulu da se naoruža podmornicama na nuklearni pogon. To u praksi znači da će Vašington pristati i na izmenu energetskog sporazuma između dve zemlje koji zabranjuje Južnoj Koreji da vrši preradu nuklearnog goriva za vojne potrebe.
Južnokorejski predsednik posetio je u avgustu brodogradilište u Filadelfiji
Te podmornice, i u tome leži pravi interes Trampove vlade, bile bi izgrađene u američkim brodogradilištima, koja bi bila obnovljena i tehnološki unapređena južnokorejskim kapitalom i stručnim znanjem.
Jednostavno rečeno, te moćne aparate, koji mogu da ostanu pod vodom onoliko dugo koliko traje hrana i posada to može psihički da podnese, u američkim brodogradilištima bi pravile južnokorejske kompanije, kao deo gigantskog ulaganja od više stotina milijardi dolara u američku privredu koje je Seul obećao Trampu kako bi zaštitio svoja izvozna preduzeća od visokih carina od 25 odsto.
Konkretno, podmornice bi verovatno bile konstruisane u brodogradilištu u američkom gradu Filadelfiji, koji je nedavno otkupila južnokorejska kompanija “Hanva Oušnz”, jedno od preduzeća u sastavu divovskog vojno-industrijskog konglomerata “Hanva”.
Mada će Južnokoreanci u Filadelfiju doneti svoju proverenu, naprednu tehnologiju za izgradnju komercijalnih brodova, kada je reč o vojnim podmornicama na nuklearni pogon, sigurno je da će veliki deo patenata za pogonski blok, kao i elektronskih sistema i naoružanja biti američkog porekla.
Novi podsticaj regionalnoj trci u naoružavanju
Mada detalji još nisu odlučeni i izgradnja prve od najmanje četiri južnokorejske podmornice na nuklearni pogon može potrajati više godina, već sada je jasno da će dogovor Seula i Vašingtona dati novi podsticaj trci u naoružavanju na Dalekom istoku. Jer, smatraju vojni analitičari, ona će ponukati Tokio da pariteta radi i sâm posegne za nuklearnim podmornicama, što bi onda dalje verovatno podstaklo Peking i Pjongjang da još snažnije rade na jačanju podmorničkog elementa svojih oružanih snaga.
Sigurno je da bi podmornice na nuklearni pogon, pošto mogu da provedu van baze puno meseci patrolirajući, značile dosta u smislu odvraćanja protivnika – naoružane preciznim krstarećim projektilima (i, potencijalno, nekad u budućnosti raketama sa nuklearnim bojevim glavama) one bi predstavljale ozbiljnu, stalnu pretnju koja je izuzetno teška za otkrivanje.
Ipak, kupovina i posebno razvoj i izgradnja podmornica na nuklearni pogon jako puno koštaju, pa je pitanje koliko je takva investicija opravdana, jer Republika Koreja ima malo teritorijalno more i podršku američkih nuklearnih podmornica.
S druge strane, susedni Japan, ostrvska država koja se proteže u smeru sever-jug više od 3.000 kilometara, te ima teritorije u dubini Pacifika više od 1.500 kilometara udaljene od glavnih ostrva, zaista bi imao puno koristi od uvođenja takvih aparata u naoružanje.
Naravno, plovila s tako velikim radijusom kretanja kakav imaju podmornice na nuklearni pogon mogu da deluju i u morima daleko od obala zemlje koja je njihov vlasnik. U tom smislu, biće interesantno videti da li Seul namerava da se u budućnosti uključi u aktivnosti SAD i njihovih NATO saveznika na drugim meridijanima sveta.
Rast operativne nezavisnosti od SAD
Dalje, analitičari smatraju da bi opremanje južnokorejske i japanske armije takvim aparatima omogućilo SAD da umanje svoje vojno prisustvo u regionu Istočne Azije i zapadnog Pacifika, odnosno, da bi donekle rasteretilo i američku mornaricu i budžet. To je, zapravo, po izveštavanju istočnoazijskih medija, bio i jedan od glavnih argumenata južnokorejskog predsednika Li Dže Mjuna u pregovorima sa američkom stranom.
Ono bi, međutim, istovremeno i umanjilo američku dominaciju u oblasti odbrane u odnosu na te dve dalekoistočne zemlje, jer bi one zahvaljujući tim podmornicama ostvarile veću samostalnost u vojnom delovanju.
Autonomija i jačanje sopstvenih oružanih snaga naročito su bitni za vojnopolitički vrh u Seulu, jer on strahuje od mogućnosti da bi američke trupe na njegovoj teritoriji u narednim godinama mogle da zanemare odbranu Južne Koreje od komunističkog Severa radi ostvarenja za njih važnijeg geopolitičkog cilja – suzbijanja rasta kineske vojne moći u Azijsko-pacifičkom regionu uopšte i angažovanja u zaštiti Tajvana posebno.
