Novak Đoković nikad ranije nije završio sezonu – svojom voljom.
Jedino je 2017. godine, kada se oporavljao od povrede lakta, godinu morao da okonča već u julu, na Vimbldonu, gde je predao meč četvrtfinala Tomašu Berdihu.
Ovu sezonu rešio je da prekine u oktobru, nakon Mastersa u Šangaju, odnosno egzibicije “Slem šest kraljeva” u Rijadu.
Srećom, nikakvi zdravstveni problemi nisu u pitanju. Iako je već u poznim igračkim godinama, Novaka telo “sluša” odlično.
Srpskom asu se jednostavno tenis nije igrao, pa je odlučio da uzme slobodno – sve do početka priprema za novu sezonu.
“Tenis je u fokusu i dalje. Idemo sad ‘ful’ pripreme, pa sve nanovo. Potrebno mi je bilo samo da se malo osvežim posle ove godine”, kazao je Novak.
Predstojeća sezona počinje 30. decembra, turnirima u Brizbejnu i Hong Kongu, a na jednom od njih nastupiće i Novak, kome će to biti dobra podloga za Australijan open, koji startuje 12. januara.
Ako bude 100 odsto motivisan i posvećen, nema sumnje da će 2025. biti bolja od 2024. godine, u kojoj nije uspeo da se domogne titule.
To mu se desilo prvi put još od 2006. kada je osvojio debitantski trofej u holandskom Amersfortu.
Bez titule u karijeri ostajao je još samo u tinejdžerskim godinama – 2003, 2004. i 2005. godine, kada se tek pojavio na ATP turu.
Ako govorimo o ATP trofejima, tako stoje stvari. Ali, ako se vratimo u avgust, videćemo da je Đoković ipak nešto osvojio.
Ne nešto, već ono najvažnije – olimpijsko zlato, koje mu je toliko nedostajalo i ka kome je godinama stremio.
Upravo je najsjajnije odličje iz Pariza spasilo ovu jako čudnu sezonu za Novakove standarde. Sezonu u kojoj je igrao još samo dva finala.
Bilo je to na Vimbldonu, gde je ubedljivo slavio Karlos Alkaras, odnosno Šangaju, gde je kao pobednik izašao Janik Siner.
Pored 2006. i 2024, dva puta je još osvajao samo dve titule. Bilo je to 2010. (Dubai i Peking), odnosno 2017. (Doha i Istborn).
Doduše, nije se Đoković ove godine ni naigrao mnogo. Samo 46 mečeva, u kojima je u 37 navrata slavio, a u devet bio poražen.
Ako je Novak trenutno u sasvim solidnom fizičkom stanju, to se ne može baš reći za veći deo sezone, koja je i počela povredom.
Već na prvom takmičenju u godini, Junajted kupu, kuburio je sa ručnim zglobom. I takav, pobedio je Džidžen Džanga i Jiržija Lehečku, pre nego što je izgubio od Aleksa de Minora.
Usledio je Australijan open, gde je stigao do polufinala, faze koja mu je garantovala i titulu. Ali ne i ovoga puta.
Novak je pre tog meča sa Sinerom, u karijeri 10 puta stizao do polufinala Melburna i svaki put je stizao do titule.
Nakon neprijatnog i teškog poraza od zahuktalog Italijana, Đoković je pauzirao sve do Indijan Velsa, gde je opet po njega koban bio momak sa Apeninskog poluostrva.
Ni manje ni više, u trećoj rundi ga je izbacio Luka Nardi, “srećni gubitnik”, u tom trenutku tek 123. teniser sveta.
Đoković je potom preskočio Masters u Majamiju, krenuo je pripreme za sezonu na šljaci, nastupivši najpre u Monte Karlu, gde ima najmanje trofeja (2) kada su turniri iz serije 1.000 u pitanju.
Od poslednje titule u Kneževini 2015. Novak je najdalje stizao do četvrtfinala, tako da je ulazak u polufinale ove sezone bio svojevrsni pomak.
Čak je imao i sasvim pristojne šanse za plasman u finale. Imao je vođstvo od 1-0 protiv Kaspera Ruda, koji mu do tog trenutka nikad nije uzeo ni set. To mu, ipak, nije smetalo da “okrene” i prođe dalje.
Probao je Đoković da pojača ritam uoči vrhunca tog dela sezone, Rolan Garosa, međutim, nesvakidašnji porazi dogodili su mu se još dva puta.
Najpre je u trećem kolu Rima izgubio glatko od Alehandra Tabila, da bi ga u Ženevi, gde je iznenađujuće nastupio, pobedio Tomas Mahač.
Uprkos tome, u prestonicu Francuske Đoković je stigao relativno zadovoljan, sa osećajem da je spreman da ide do same završnice.
I zaista je tako izgledalo nakon laganih pobeda nad Pjer-Igom Erberom i Robertom Karbaljesom Baenom, te volšebnim preokretom protiv Lorenca Muzetija u pola noći.
Slavio je Đoković i u narednom duelu protiv Fransiska Serundola, ali ta pobeda je bila Pirova, pošto je povredio koleno, koje je odmah i operisao, usput predajući četvrtfinalni duel Rudu.
Briga se i te kako nadvila nad Novakom u tom momentu, a pod znakom pitanja nije bila samo sezona, već možda i karijera.
Koliko je Novak šokirao prebrzim oporavkom, toliko je i odlukom da nastupi na Vimbldonu, iako su svima u glavi bile Olimpijske igre.
Odlučio je Đoković da igra Vimbldon, koji je bio na skroz drugačijoj podlozi u odnosu na Igre i u prilično nezgodnom terminu.
Pravdao se Novak činjenicom da u poznoj fazi karijere ne želi da propušta prilike da igra na Grend slemovima, ali to nije umanjilo brige njegovih navijača u kakvom će stanju koju sedmicu kasnije otići u Pariz.
Pokazao je na Vimbldonu da na travi može protiv svih igrati i na “jednoj nozi”, ali ne baš i sa Karlosom Alkarasom, koji ga je razbio, što je srpski teniser i priznao.
Svima je u glavi bio taj duel pred revanš u finalu Olimpijskih igara u Parizu, u kojem je Novak odigrao vanserijski. Mada se i Karlosu mora skinuti kapa za partiju.
Nijanse su odlučivale, ali je Đoković na kraju izašao kao pobednik, olimpijski šampion, a ovaj uspeh okarakterisao kao “najveći sportski uspeh u karijeri”.
Upravo je to najsjajnije odličje bilo kruna ne samo sezone, već i karijere najboljeg tenisera svih vremena, stoga i ne treba da čudi što je drugi deo sezone “otaljao”, očigledno se mučeći da pronađe motivaciju i volju za dalje.
Nastup na poslednjem Grend slemu u sezoni, US openu, gde ga je već u trećem kolu eliminisao Aleksej Popirin, kao da ga nije mnogo ni pogodio.
Novak svakako nije propustio priliku da nastupi u Beogradu još jednom, u duelu sa Grčkom u Dejvis kupu, u kojem je pregazio anonimusa Joanisa Ksilasa posle samo 37 minuta igre.
Poslednji turnir u godini za Đokovića je bio Masters u Šangaju, gde ga nije bilo od 2019. godine, stoga i ne treba da čudi činjenica što je doček u Kini, gde ima jaku bazu navijača, izgledao spektakularno.
Solidni su bili i nastupi na tom turniru, međutim, Siner je u finalu i ovoga puta bio bolji, sprečavajući Novaka da pravo niotkuda u poslednjem pokušaju ipak stigne do titule ove sezone.
Njih dvojica sastali su se ubrzo i na egzibicionom turniru u Saudijskoj Arabiji, u meču koji je bio jakog intenziteta kao da je “pravi”. Nažalost, i ovoga puta je kao pobednik izašao Siner.
Đoković je potom odustao od Bersija, otišao na odmor na Maldive, te ni odluka da se povuče sa Završnog turnira u Torinu nije bila iznenađujuća.
Ona ga je koštala pada na šesto mesto, s tim da iz Top 10 sigurno neće ispasti. Doduše, šansu da ga preteknu imaće Kasper Rud, Andrej Rubljov i Aleks de Minor.
Novak je trenutno u Beogradu, odmor od tenisa i dalje traje, ali pripreme za nove izazove uskoro kreću. Ciljevi su poznati.
“To sam vam već hiljadu puta rekao u intervjuima. Grend slemovi su moj cilj, a onda voleo bih da igram i Dejvis kup, videćemo šta će tu biti”, jasan je Đoković.
