Novak Đoković je tokom boravka u Kini, u koju se vartio nakon pet godina odsustva, uz brojne aktivnosti za jednog od glavnih sponzora, a možda i baš zbog njih, dao opširan intervju za magazin Vog.
Očekivano, prvo pitanje odnosilo se na osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu i misli koje su Đokoviću prolazile kroz glavu kada su se emocije primirile.
„U tome i jeste stvar – emocije se nisu stišavale neko duže vreme da budem iskren. Nisam zapravo dozvoljavao sebi da razmišljam o tome koliko sam blizu cilja sve do meč lopte. I onda sam pobedio. Osetio sam toliko intenzivne emocije, toliku količinu emocija kakvu nikada na teniskom terenu nisam osetio.
Igrao sam možda i svoj najbolji tenis, na velikoj sceni, protiv Karlosa koji je bio u dobroj formi. I to je bio neverovatno jedinstven meč, jedan od najgledanijih događaja na Olimpijskim igrama u svim sportovia i zaista je bilo zadovoljstvo biti deo istorije na taj način. Osvajanje te medalje, uz moju porodicu, dok moja deca gledaju, dok su tu bili moji prijatelji iz olimpijskog tima Srbije koji su došli da me bodre… Pun krug, zaista, nakon što sam ostvario sve sjajne stvari koje tenis ima da ponudi. Zlatna medalja je bila deo koji nedostaje i zaista sam osetio iskrene emocije nakon pobede i u Olimpijskom selu kada sam proslavljao sa srpskim sportistima, svi su došli, plesali smo i pevali“, ispričao je Novak.
Zanimljiv je bio i odgovor na pitanje da li odlazak Rafaela Nadala i Rodžera Federera zatvara jedno poglavlje i menja tenis ili sport samo nastavlja da se razvija u svom pravcu:
„Ne vidim to tako crno ili belo. Mislim da ja pripadam toj staroj gardi koja možda više ne može da se nosi sa mladima. Definitivno dolazi do promena, to je prirodan proces i već nekoliko godina se o tome priča. Imamo sada mlade momke, ali takođe imamo i generaciju koja je između: Zvereva, Medvedeva, Cicipasa. Sve su to momci koji su ili bili ili su sada u top 10, Medvedev je bio broj jedan. Oni će biti tu još neko vreme zajedno sa mlađima.
Ali, pretposvaljam da vi mislite na Sinera i Alkarasa. U poslednjih 12 meseci njih dvojica su razvili neverovatno rivalstvo i to je ono što zaista privlači pažnju ljudi. Ljudi možda i ne prate tenis kao takav, ali svako prati velika rivalstva“.
A Novak se našao u rivalstvu sa tri igrača, četiri ako dodamo i Endija Marija:
„Prvih nekoliko godina moje karijere, dok sam pokušavao da se probijem, glavno rivalstvo je bilo između Federera i Nadala. Mislio sam, osećao, kao da nema mesta za trećeg.
Imao sam rivalstvo sa Endijem Marijem. On je mojih godina, odrasli smo zajedno, ali uz naše rezultate i dostignuća, tokom godina se veliko rivalstvo razvilo u ‘veliku četvorku’. Mislim da je to nešto što je ostavilo dobar, veliki pečat na tenis. I zato mislim da je na kraju veoma dobro da imamo svežu krv i novo rivalstvo koje je čvrtso, autentično i koje jednostavno privlači ljude“.
Novak je govorio i o tome da tenis ima potencijal da postane popularniji, ali da je to nešto na čemu mora da se radi. Dodao je da bi voleo da vidi više javnih teniskihh terena što bi većem broju maldih dalo priliku da se bave ovim sportom. I tako je priča skrenula na padel, pikelbol i ostale sve popularnije sportove sa reketom. I tu je Novak istakao nešto što je velikom broju ljudi sigurno promaklo:
„Padel je sada popularan, svi pričaju o njemu. Ali, da li ste primetili kako su na US openu reklamirali tenis kao najzdraviji sport? Ko god igra tenis, živi duže“.
O odnosu sa publikom
Imao sam mečeve na kojima su navijači bili protiv mene i navijali su za moje rivale. Navikao sam se na to i, u većini slučajeva, znam kako to da ignorišem i da ostanem miran i ne shvatam ništa lično. Ali, nekad me ponese i onda ako neko preteruje volim na to da odgovorim. Imao sam i veliki broj mečeva na kojima sam iskusio sjajnu atmoseru. Bio je i jedan meč u kome sam izgubio – finale US opena 2021. protiv Medvedeva. Igrao sam za kalendarski slem, te godine sam osvojio Australijan open, Vimbldon i Rolan Garos. Taj nivo podrške koji sam dobio tada dok sam izlazio je bio neverovatan. Izgubio sam, a više od 22.000 ljudi me pozdravilo ovacijama. To me je baš uhvatilo nesperemnog.
Priča je lagano skrenula na teren privatnog života pa je Novak ispričao i da voli da provodi vreme u prirodi, da voli brojne sportove, ali i da je pravi odmor ono vreme provedeno sa porodicom i decom. Ljubitelji tenisa su praktično gledali Novakovu decu kako odrastaju pored terena i u njegovom boksu na većim turnirima. Šta je najzabavniji deo roditeljstva, a šta su izazovi?
„Najzabavnije je to što su oni i dalje samo deca, uvek žele da se igraju i zaista su veoma kreativni. I sve vreme su pravi izazov, pomeraju granice, proveravaju dokle mogu da idu da bi dobili ono što žele. To je nešto što se za svaku sitnicu ponavlja iz dana u dan.
Tolerancija i strpljenje, to je ono što sam morao da treniram od kada imamo decu. I da učim od njih jer su oni tako prisutni u svakom momentu, puni saosećanja i praštanja. Kao odrasli veoma retko smo tako prisutni u momentu, uvek je tu pitanje šta je sledeće što moram da uradim. Uvek razmišljaš o sadašnjosti i budućnosti. I često zaboravljamo da budemo razigrani. Život odrasle osobe je zapravo previše ozbiljan.
Volim da provodim vreme sa decom baš zbog toga. Uživam u toj dečjoj, čistoj energiji. Takođe, kroz rad u fondaciji želimo da ostvarimo cilj da podržimo razvoj u ranom detinjstvu. Mislim da je možda najvažnija stvar koju mogu da kažem o roditeljstvu da moraš da razumeš da najčešće nisi važan ti već oni. Ako želiš da budeš najbolji za njih, ako želiš da budeš najbolji roditelj i najbolji otac, moraš zaista da budeš koncentrisan na budeš u najboljem mentalnom stanju, u najboljem fizičkom stanju kako bi davao i primao, da budeš tolerantan i strpljiv, ali i da budeš odlučan, nekad i strog“.
Novinar Voga konstatovao je da bi mogle da se povuku neke paralele sa tenisom:
„Kada kod kuće postoji neki pritisak i kada imate osećaj da morate da reagujete na određeni način, da u kratkom roku pronađete neko rešenje, u tom smislu, da, postoje određene sličnosti. Tenis je veoma dinamična igra, brzo donošenje odluka je ključ, a moraš da budeš strpljiv ukoliko izgubiš dozu strpljenja i smirenost. Moraš iz poena u poen da se vraćaš kako bi ostao u duelu. Tako da, da postoje neke sličnosti ako gledate iz te perspektive“.
Na ličnom planu, šta je na Novakovoj listi stvari koje želi da uradi?
„Ima mnogo stvari. Zainteresovan sam za mnogo toga. I dalje želim da naučim da sviram saksofon. Da zaista naučim. Pre nekoliko godina sam svirao pristojno jedno vreme, ali sam onda postao loš u tome jer nisam dovoljno i redovno vežbao. Podsetili ste me sada na to. Voleo bih da naučim da pevam, da sviram neke instrumente. Saksofon je broj jedan, ali bih voleo da naučim da sviram i ostale. Voleo bih da naučim i da glumim u pozorištu, obožavam pozorište. Pozorište pre svega, ali volim i filmove. Ipak, više volim interakciju uživo. Volim komediju i pokušavam da pokupim neke trikove od prijatelja koji su glumci. Voleo bih da načim da slikam i crtam i da pravim stvari.
Takođe sam veoma strastven kada su u pitanju stvari u vezi sa zdravljem, oporavkom, sportska nauka, biotehnologija… To je veliki spisak stvari koje me zanimaju, neke od mojih investicija odnose se upravo na ta polja i pokušavam u različitim partnerstvima da razvijam brendove. Moj tim i ja pokušavamo da spojimo sve tačkice kako bismo napravili grupu jakih brendova. Voleo bih da svoj brend proširim van tenisa, van filantropije, u svet biznisa, velnesa i više od toga.
Mnogo toga se dešava. Mislim da je moj agent i biznis savetnik preopterećen, samo on to zna, ali takođe mislim da je ovo uzbudljivo vreme i da je neka vrsta tranzocije i za mene“, otkrio je Đoković mnogo toga i dodao da tenis vidi kao platformu, produžetak ruke za sve one stvari koje želi da razvije.
I za kraj pitanje o GOAT trci, da li Novak o tome razmišlja, da li mu se dopada sam taj termin?
„Mislim da je to postalo bitno i prisutno tek pre nekih pet do sedam godina ili tako nešto. Ako je rasprava o tome ko je GOAT nešto što ljude koji prate tenis zaista zanima, podržavam to. I sviđa mi se. Neću reći šta ja mislim o tome i ko je GOAT. Ostavljam ljudima da o tome diskutuju. Ja moram da ukažem poštovanje ranijim generacijama, tenis kao sport se mnogo razvio i napredovao, čak i sam reket se promenio i zato je veoma teško reći. Ljudi vole da raspravljaju o tome kako bi neko kao Bjorn Borg ili Rod Lejver ili Džon Mekinro igrali danas, ili ja, ili bilo ko drugi. Nikada to nećemo znati. Ja sam samo počastvovan što sam deo te grupe, počastvovan sam što mogu sebe da nazovem učenikom istorije tenisa i igre. Iako sam ih video mnogo puta i dalje se naježim kada ih sretnem, te legende, svaki put“.
Sportklub.rs
