Globalno tržište pogađaju nova tehnološka previranja jer je usled sankcija koje joj je SAD uvela, sada Kina ograničava izvoz dronova i njihove opreme
Kina ograničava izvoz dronova i opreme koja se koriste za ove bespilotne letelice, počevši od prvog septembra ove godine, kako bi zaštitila svoju „nacionalnu bezbednost i interese“, javlja Reuters. To dalje stvara nova tehnološka previranja na globalnom tržištu, a potez može da se tumači kao odgovor na niz SAD sankcija prema Kini u vezi sa pristupom tehnologiji.
U opremu koja takođe podleže izvoznim kontrolama spadaju između ostalog neke vrste motora za bespilotne letelice, laseri, komunikaciona oprema i antidron sistemi, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine. Uz njih, ograničenja će obuhvatiti i neke potrošačke dronove, a civilni dronovi više neće moći da se izvoze u vojne svrhe, piše u saopštenju.
Iz ministarstva navode da je „skromno kinesko proširenje obima kontrole dronova“ važna mera za demonstraciju kineskog stava kao odgovorne i velike zemlje za sprovođenje globalnih bezbednosnih inicijativa i održavanje mira u svetu.
Potez Kine može se tumačiti kao još jedan odgovor na niz tehnološko-ekonomskih sankcija koje je SAD uvela prema ovoj državi, a kojima su se pridružile neke države saveznici što je dovelo do problema na svetskom tržištu u industriji čipova. Kina je kao jedan od odgovora na američke sankcije nedavno uvela izvozna ograničenja elemenata čijih je najveći svetski pojedinačni izvor, a koji su bitni za proizvodnju AI čipova.
I u ovom slučaju, postavka stvari je slična. Naime, Kina ima veliku industriju dronova i izvozi ih na nekoliko tržišta, uključujući tu i SAD. Štaviše, američki zakonodavci rekli su da više od 50 posto dronova koji se prodaju u SAD proizvodi kineska kompanija DJI, kao i to da su oni najpopularniji dronovi koje koriste agencije za javnu bezbednost.
Ova kompanija je saopštila da je do sada uvek striktno poštovala zakone i propise zemalja u kojima posluje, uključujući i kineske regulatorne zahteve za kontrolu izvoza. S tim u skladu, ovo bi administraciji američkog predsednika moglo da napravi još jedan problem koji je sama izazvala. Baš kao i u slučaju sa galijumom (čiji je Kina izvoz ograničila), jer je Pentagon najavio da će ovaj elelement sada morati da nabavlja iz otpada drugih proizvoda.
S druge strane, iz Nemačke su prošle godine stizale optužbe na račun kineske DJI kompanije da je omogućila curenje podataka o ukrajinskim vojnim pozicijama rukovodstvu Rusije tokom aktuelnog sukoba. DJI je ove navode odbacio kao „potpuno lažne“, a u aprilu ove godine kinesko ministarstvo trgovine je saopštilo da zapadni mediji šire neosnovane optužbe za „izvoz bespilotnih letelica na ratištu u Ukrajini.“
Da li će SAD nakon novog kineskog poteza odlučiti da smire tenzije koje su stvorile na svetskom tržištu pokretanjem tehnoloških sankcija ka Kini ili će odlučiti da one odgovore novim merama na kineski odgovor njihovim ograničenjima, trebalo bi da vidimo već u narednim danima.
Benchmark.rs
