Istraživanje koje su sproveli Univerzitetski koledž u Londonu (UCL) i Univerzitet u Ekseteru ispitalo je uticaj dugotrajnog Covid-19 na živote 3.754 osobe hospitalizovane zbog ove bolesti.
U okviru studije, pacijenti su morali da odgovore na pitanja u aplikaciji o tome koliko dugo Covid-19 utiče na njihov svakodnevni život i da daju ocenu od 0 do 40 kako bi ukazali na težinu stanja.
Utvrđeno je da su prosečni rezultati umora slični ili lošiji nego kod pacijenata sa anemijom povezanom sa rakom ili teškim oboljenjem bubrega, a rezultati kvaliteta života takođe su bili niži od onih sa uznapredovalim rakom.
Naučnici su sugerisali da je uticaj dugotrajnog kovida na svakodnevne aktivnosti pacijenata jači nego kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar i da je uporediv sa pacijentima sa Parkinsonovom bolešću.
Za dugotrajan covid, ljudi moraju imati kontinuirane simptome 12 nedelja nakon akutne infekcije koronavirusom.
Prema NHS-u, britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi, glavni pokazatelji dugoročnog Covid-19 su ekstremni umor, kratak dah, gubitak mirisa i bol u mišićima.
Dr Henri Gudfelou sa Instituta za epidemiologiju i zdravlje UCL, jedan od vođa studije, rekao je da uticaj još nije u potpunosti shvaćen.
“Naši rezultati su otkrili da produženi covid ima razoran uticaj na živote pacijenata, pri čemu je umor najveći uticaj na sve, od društvenih aktivnosti do posla, obaveza i održavanja bliskih odnosa“, rekao je on.
Naučnici su takođe naveli da bi dugoročni covid mogao imati “značajan ekonomski i društveni uticaj”.
Od anketiranih u studiji, 94 odsto je bilo “radnog uzrasta” (između 18 i 65 godina), od kojih je 51 odsto izjavilo da nisu mogli da rade najmanje jedan dan u proteklom mesecu.
