Venera, poznata kao “zla Zemljina bliznakinja”, dom je nekih od najneobičnijih vulkanskih struktura u Sunčevom sistemu – ogromnih, spljoštenih kupola koje izgledaju kao džinovske palačinke ostavljene na površini planete.
Naučnici već dugo sumnjaju da su te takozvane “palačinka-kupole” nastale od guste, sporo tekuće lave, ali nova studija objavljena u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets sugeriše da čvrsta, ali savitljiva kora Venere igra ključnu ulogu u njihovom formiranju
Istraživački tim se fokusirao na Narina Tholus, vulkansku kupolu prečnika skoro 145 kilometara – jednu od najvećih takve vrste na planeti. Koristeći radarske podatke sa NASA-ine misije Magellan iz 1990-ih, naučnici su izradili virtuelni model kupole i testirali različite scenarije – kakva lava i kakva kora mogu stvoriti tako neobičnu geološku strukturu.
Zaključak je iznenađujući – sama lava ne može objasniti oblik.
“Naši modeli pokazuju da savijanje kore utiče na oblik kupole – sa više savijanja, vrhovi postaju ravniji, a strane strmije”, navode autori studije.
Baš kao koža živih bića, kora Venere može da se deformiše, a kada je pod pritiskom guste lave, ta lava prestaje da teče i počinje da se gomila, formirajući ravne vrhove i strme ivice. Model takođe rekonstruiše izbočine kore zabeležene oko nekih kupola u ranijim istraživanjima.
Gusta, neverovatno viskozna lava
Ali ne može bilo kakva lava proizvesti takve oblike. Model pokazuje da je potrebno izuzetno gusto, “ultragusto” magmatsko telo – sa gustinom dvostruko većom od vode i viskoznošću bilion puta većom od kečapa, prenosi Live Science.
Takvoj lavi bi bile potrebne stotine hiljada Zemljinih godina da se potpuno slegne i formira strukture poput Narina Tholusa.
Iako se model temelji na samo jednoj kupoli, buduće misije poput NASA-inih VERITAS i DAVINCI trebalo bi da pruže detaljnije topografske podatke koji će omogućiti testiranje teorije na hiljadama sličnih struktura na Veneri.
Dublje razumevanje ovih vulkanskih karakteristika moglo bi nam pomoći da shvatimo zašto je Venera krenula potpuno drugačijim evolutivnim putem od Zemlje, uprkos sličnostima u veličini, sastavu i položaju u Sunčevom sistemu.
Zemlja je postala plava planeta bogata životom, dok je Venera postala pakleni svet prekriven sumpornim oblacima, sa ekstremnim pritiskom i temperaturama koje tope olovo.
Možda se odgovori kriju upravo ispod tih kupola u obliku palačinki.
