Mini-serija Svetlo koje ne vidimo (All the Light We Cannot See) premijerno je prikazana 2. novembra i za manje od tri dana popela se na vrh liste najgledanijih serija na Netfliks platformi, u čak 67 zemalja sveta.
Ova ratna melodrama Stivena Najta, kreatora planetarno popularne serije Peaky Blinders, na male ekrane nam donosi istoimenu romansu Entonija Dora, dobitnika Pulicerove nagrade za književnost. Režiju potpisuje Šon Livi (Noć u muzeju).
Mari-Lor Leblan (Aria Mia Loberti) i Verner Fenig (Luis Hofman), predodređene srodne duše koje će se na kraju sresti u seriji “Svetlo koje ne vidimo“, nalaze se na suprotnim stranama kataklizmične podele.
Radnja se dešava u Drugom svetskom ratu. Ona je francuska tinejdžerka koja dostavlja šifrovane radio poruke savezničkoj komandi za bombardovanje; on je mladi nacistički radio tehničar kome je dodeljeno da joj uđe u trag u njenom potkrovlju u Sen Malou, dok bombe padaju i američke trupe se približavaju.
Američka glumica Aria Mia Loberti, koja tumači Mari-Lor, slabovida je od rođenja. Ovo je njena debitantska uloga a dobila ju je nakon globalne potrage za slepim i slabovidim glumcima, prenosi Originalmagazine.
U skladu sa izuzetno romantičnim, idealističkim naklonostima serije i najprodavanijeg romana Entonija Dora na kome je zasnovana, Mari-Lor i Verner imaju mnogo toga zajedničkog. Oboje su se suočili sa izazovima (ona je slepa, on je detinjstvo proveo u sirotištu) i oboje su snalažljive, jake ličnosti. Verner je vunderkind, a Mari-Lorina čula dodira, mirisa i sluha su izvanredna.
Imaju i zajedničkog mentora, anonimnog emitera po imenu Profesor, čije su lekcije, uključujući i onu da je “najvažnije svetlo na svetu ono svetlo koje ne možete da vidite“, pomogle da se oblikuju njihovi likovi
Priča u prvom planu ima neizvjesnost, teror, krv i nasilje, ali je dovoljno elastična da uključi potragu za legendarnim draguljem, za koji se veruje da daje besmrtnost njegovom vlasniku, ali proklinje voljene svakoga ko ga dotakne.
Mari-Lor ima dve očinske figure u svom životu: njenog stvarnog oca (Mark Rafalo), koji pravi složene makete kvartova kako bi Mari-Lor mogla da zapamti ulice; i ujaka (Hju Lori), heroja iz Prvog svetskog rata koji svoj dom nije napustio 20 godina.
New York Times u recenziji navodi da u seriji Svetlo koje ne vidimo postoje melodramatični ekscesi i logičke greške, ali i da u Najtovom scenariju postoji opšti nivo uzdržanosti i duhovitosti koji sprečava da se „svetlo“ pretvori u besramnost.
“Ako ste podložni manipulaciji u službi emocionalnog treninga, verovatno se nećete osećati loše. Produkcija, snimljena na lokacijama u Francuskoj i Mađarskoj, koja uključuje mnogo specijalnih efekata noćnih borbi, laka je za oči. U četiri, za Netfliks relativno oskudne, epizode oseća se nedostatak naracije i detalja iz Dorovog romana koji bi seriji mogli da daju život“, navodi se u tekstu.
Ljubitelji Dorovog romana nisu zadovoljni adaptacijom jer odstupa od originala. Svetlo koje ne vidimo u Netfliksovoj adaptaciji menja sudbine glavnih likova, dok su neki sporedni likovi potpuno izbačeni, navodi Time.
“Iako je daleko od srećnog kraja, želeo sam da završim sa nadom. Bilo je nekih tmurnih, uznemirujućih scena u knjizi koje nismo uključili u seriju“, rekao je reditelj za Entertainment Weekly i dodao da su narativne izmene napravljene da bi “serija imala smisla na ekranu, za globalnu mejnstrim publiku”.
