Istraživači sa Technische Universität Wien (TU Wien) u Beču, Austrija, napravili su kiseonik-jonsku bateriju koja bi mogla da se koristi u velikim sistemima za skladištenje energije umesto litijum-jonskih baterija. Kiseonik-jonska baterija možda nema gustinu kao litijum-jonska, ali zato ima neke bitne prednosti.
Za razliku od litijum-jonskih baterija, kapacitet skladištenja kiseonik-jonskih baterija se ne smanjuje tokom vremena, jer se može regenerisati, piše Interesting Engineering. Ovo u praksi znači da bi baterije mogle da budu izuzetno dugovečne, a pritom se mogu proizvoditi bez retkih elemenata i napravljene su od nezapaljivih materijala.
Baterija budućnosti
Ovo bi moglo da promeni način na koji se prave baterije tako da one mogu da budu održive i da ne štete okolini. Postojećim baterijama, kao što znamo, potrebni su retki elementi koje je veoma teško kopati i obrađivati bez velike štete za okolinu.
Ispitivana je pogodnost keramičkih materijala za izradu kiseonik-jonskih baterija. Keramički materijali koje je TU Wien analizirao mogu da prime i otpuste jone kiseonika sa dva negativna naelektrisanja. Kada se primeni električni napon, joni kiseonika se kreću od jednog keramičkog materijala do drugog, stvarajući električnu struju. Osnovna ideja je ista kao kod litijum-jonske baterije, ali keramički materijali imaju nekoliko prednosti.
Kiseonik-jonska baterija je dugovečnija od litijum-jonske
Većina baterija ima problem sa tim da posle određenog vremena takozvani nosači punjenja više ne mogu da se kreću, efektivno čineći bateriju beskorisnom. Te baterije ne mogu da se koriste za proizvodnju električne energije, a njihov kapacitet je značajno smanjen. Nakon mnogo ciklusa punjenja, ovo može postati ozbiljan problem.
Međutim, kiseonik-jonska baterija može da se regeneriše bez bilo kakvih problema. Čak i da se izgubi kiseonik usled nekih neželjenih reakcija, kiseonik iz vazduha može nadoknaditi gubitak.
Trenutno, kiseonik-jonske baterije nisu namenjene pametnim telefonima ili električnim automobila, jer imaju samo oko trećinu energetske gustine litijum-jonskih baterija i rade na temperaturama između 200 i 400 °C. Ali je tehnologija veoma korisna za skladištenje energije, posebno u velikim postrojenjima koja privremeno zadržavaju energiju dobijenu od sunčeve svetlosti ili vetra.
Benchmark.rs
