Sve je više rasprostranjen stav da ono što Zapad radi ne funkcioniše, ali nema mnogo misli o tome šta preduzeti po tom pitanju, kažu sagovornici američkog lista.
Postaje sve očiglednije da ukrajinska pobeda nije verovatna i da je potreban “plan B”, ali otvoreni razgovori o diplomatskom izlazu iz krize postali su “tabu”, kažu stručnjaci za “Njujork tajms”.
“Sve je više rasprostranjen stav da ono što sada radimo ne funkcioniše, ali nema mnogo misli o tome šta dalje da radimo, i nema velike otvorenosti da se o tome razgovara, što je način na koji dolazite do rešenja,” kaže za ovaj list visoki politički analitičar instituta “RAND korporacija” Semjuel Čarap.
“Malo smo se zaglavili“, ocenjuje ovaj analitičar.
To da je u zapadnom političkom miljeu razgovarati o “planu B” postalo skoro sramota ukazuje i epizoda sa šefom kabineta NATO sekretara Jensa Stoltenberga, na koju podseća “Njujork tajms”.
Stijan Jensen je predložio da bi Ukrajina mogla odustati od pokušaja da osvoji teritorije koje smatra svojim zarad članstva u NATO, a njegov šef pohitao je da umiri gnevne ukrajinske zvaničnike obrazloženjem da je stav Alijanse da samo Ukrajina odlučuje o svojoj sudbini.
“Politička atmosfera se zaoštrila”, kaže bivši američki zvaničnik i profesor na Univerzitetu u Džordžtaunu Čarls Kapčan, napomenuvši da je razgovor o obustavljanju krvoprolića i dalje “politički tabu.”
“Njujork tajms” podseća da Kapčan govori iz ličnog iskustva, imajući u vidu masovne kritike na koje je naišao članak koji je ovaj stručnjak napisao sa bivšim predsednikom Saveta za spoljne odnose Ričardom Hasom za “Forin afers”, a u kojem njih dvojica pozivaju američke zvaničnike da smisle “plan za prelazak sa bojnog polja na pregovarački sto.”
Kritike su se samo zaoštrile kada su Kapčan i Has, zajedno sa bivšim američkim ambasadorom u Moskvi Tomasom Grejemom privatno razgovarali sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom kako bi ispitali mogućnost pregovora.
Kapčan ističe da je upravo sada trenutak za kovanje “plana B”, ali da zapadni zvaničnici nastavljaju da se u začaranom krugu izjava o tome kako će Ukrajinu podržavati “dokle god da treba.”
U Nemačkoj je posebno rasprostranjena želja za brzim završetkom ukrajinske krize, napominje list, pozivajući se na zvaničnike.
“Nemački zvaničnici su željni rešenja putem pregovora i razgovaraju o tome kako bi se Rusija mogla dovesti za pregovarački sto, ali to čine samo nasamo i sa stručnjacima iz istraživačkog centra od poverenja, rekli su neki od njih.”, piše “Njujork tajms”.
Iako, kako navodi ovaj list, zvaničnici shvataju da ne mogu vršiti pritisak na Kijev pošto bi Moskva shvatila kao slabost, i u Berlinu i u Vašingtonu ipak postoji želja da se sukob ne nastavi u nedogled, delom i zbog toga što politička spremnost za neograničenu vojnu i finansijsku podršku Ukrajini već počinje da jenjava, posebno među desnicom koja dobija na snazi.
