Za Afrikance, ruska trobojka je “kul” i simbol borbe protiv kolonijalizma.
Mladi ljudi u prestonicama Zapadne Afrike mašu zastavama na protestima ili dok jure kroz gradove na motociklima. Krojači ih šiju na desetine dnevno u uskim uličicama. Taksisti ih stavljaju na svoje instrument table.
U moru zastava koje se visoko vijore u naletu patriotskog žara u Burkini Faso, Maliju i u poslednje vreme Nigeru, zemljama koje su nedavno doživele vojne udare, crveno-bela i plava zastava Ruske Federacije postala je uobičajena. Iako ima politički prizvuk, zastava je i “aksesoar”, modni dodatak poput ilustracija Če Gevare pre jedne generacije na Zapadu, piše “Njujork tajms”.
Kako je Rusija napravila prodor u neke zemlje zapadne i centralne Afrike, njena zastava je bila najvidljiviji znak šireg geopolitičkog pomeranja u regionu. “Ruska zastava je postala simbol otpora u zapadnoj Africi, povezana sa antizapadnim i antifrancuskim stavovima”, rekao je Kajl Volter, šef istraživanja u tehnološkoj kompaniji “Logika”.
Kako je toliko ruskih zastava tako lako završilo u prestonicama zapadne Afrike, tema je spekulacija među analitičarima i nekim zapadnim diplomatama koji tvrde, bez dokaza, da je ruska vlada finansirala njihovu distribuciju kako bi proširila svoj uticaj.
Ruske zastave i košulje sa temom zastave predstavljaju dobar posao za krojače, navode prodavci koje je intervjuisao list. Minijaturna zastava za automobil košta 80 centi. Košulje u bojama ruske zastave prodaju se za 3 dolara, a najveće zastave po čak 6 dolara.
Zastava je i politički stav. Mnogi mladi Afrikanci vide Rusiju kao antikolonijalnu silu, koja je tu da im pomogne da odbace kolonijalnu prošlost i napišu novo poglavlje nacionalne istorije koja nema nikakve veze sa eksploatatorskim zapadnim zemljama, korupcijom i siromaštvom.
Kako su, posle pučeva, nade u ekonomske mogućnosti i društveni napredak u okviru partnerstva sa Francuskom i Zapadom sve manje, apetit za moćnim saveznikom u vidu Rusije je porastao, objašnjava list.
Za sada, entuzijazam prema Rusiji tek treba da se pretoči u politički uticaj Moskve u Nigeru, gde i dalje preovladavaju projekti Kine, Turske i zapadnih zemalja, zaključuje “Njujork tajms”.
