„Sada smo na mestu gde je ta zemlja zapravo najveći zvanični uterivač dugova na svetu.“
Zemlje u razvoju duguju kineskim zajmodavcima najmanje 1,1 bilion dolara, a više od polovine kredita uskoro stiže na naplatu, izvestio je američki istraživački institut AidData nakon opsežne analize kineskih zajmova širom sveta. AidData, institut iz savezne države Virdžinije, otkrio je zabrinjavajući podatak da se 80 odsto kineskih kredita zemljama u razvoju odnosi na zemlje koje su trenutno u velikim finansijskim poteškoćama i ne mogu da otplaćuju kredite, piše CNN.
Dve glavne kineske državne banke su stoga prešle sa infrastrukturnih kredita na kredite za spasavanje. tzv. Kineski zajmovi za spasavanje zemljama sa niskim i srednjim prihodima porasli su sa samo pet odsto u 2013. na čak 58 odsto u 2021, navodi AidData.
Eksplozija kineskih kredita, podseća Njujork tajms, dogodila se inicijativom novog Puta svile, preko kojeg su finansirani infrastrukturni projekti u zemljama na globalnoj ruti važnoj za interese Kine, dok se istovremeno produbljuje politički uticaj Kine u svet. Neki od kredita su rezultirali uspešnim projektima, ali su neki potrošeni na skupe građevinske projekte koji su se pokazali ekonomski neisplativima, piše Tajms. AidData je analizirao 21.000 projekata u 165 siromašnih i srednje bogatih zemalja i to je verovatno najobimnije takvo istraživanje, navodi Rojters. Od kineskih kredita, prema analizi američkog instituta, vreme je da se naplati 55 odsto njih.
„Mnogi od ovih zajmova su izdati tokom perioda finansiranja „Pojas i put“ koji je počeo 2013. i dolazio je sa grejs periodima od pet, šest ili sedam godina… Inicijativa za moratorijum međunarodnog duga tokom pandemije donela je dve dodatne godine grejs-a kada su zajmoprimci to učinili. ne moraju da vraćaju dugove. Ali sada se priča menja”, rekao je za CNN generalni direktor AidData i autor izveštaja Bred Parks.
Poslednjih deset godina Kina je bila najveći zvanični poverilac na svetu, a sada smo na mestu gde je Kina zapravo najveći zvanični uterivač dugova na svetu“, ističe Parks.
Veliki deo zajmova Pekinga su zajmovi kineske centralne banke centralnim bankama zemalja koje su uzele kredite od kineske inicijative Pojas i put. Drugi veliki i rastući deo duga dolazi od kineskih komercijalnih banaka koje kontroliše država, koje rade u saradnji sa zapadnim bankarskim grupama i koje su više kontrolisane.
Neplaćeni dugovi prema Kini deo su milijardi koje zemlje u razvoju duguju drugim zemljama, Međunarodnom monetarnom fondu i privatnim kreditorima. Neodrživi dug je dugo bio problem za siromašnije zemlje. Međutim, nedavni ekonomski šokovi izazvani pandemijom covida i globalnim skokom cena energije i hrane usled ruske invazije na Ukrajinu učinili su aktuelni ciklus posebno problematičnim.
Kako navodi NIT, krediti su uglavnom bili sa promenljivim kamatnim stopama. Kako su globalne kamatne stope porasle u poslednje dve godine, siromašne zemlje su se našle da duguju mnogo veća plaćanja Pekingu nego što su očekivale.
U ranim godinama, 65 odsto zajmova davale su kineske državne banke, posebno Kineska razvojna banka i Izvozno-uvozna banka Kine, otkrio je AidData. Ali, suočeni sa mnogim problematičnim kreditima, smanjili su ih i do 2021. ovi krediti su predstavljali manje od četvrtine kredita.
Prema podacima AidDate-a, Kina je između 2014. i 2017. godine dala skoro tri puta više razvojnih kredita od Sjedinjenih Država. Do 2021. Kina je davala samo 30 odsto više od Sjedinjenih Država.
Rojters piše da su se promenili i primaoci kredita. Naime, u 2018. godini 31 odsto kredita otišlo je u Afriku. Pre dve godine tamo je otišlo samo 12 odsto kredita. S druge strane, krediti evropskim zemljama su se skoro učetvorostručili i 2021. godine iznosili su 23 odsto kineskih kredita.
Na Šri Lanki je, piše Njujork tajms, realizovan jedan od politički najnabijenijih kineskih infrastrukturnih projekata u sklopu Puta svile: luka vredna 1,1 milijardu dolara u Hambantoti, gradu jugoistočno od Kolomba, političkom uporištu Mahinde Rajapakse, koji je u to vreme bio predsednik Šri Lanke. Luka je privukla malo saobraćaja. Kada projekat nije mogao da otplati dugove, kineski kreditori su dobili u zakup na 99 godina luku i 15.000 hektara zemlje oko nje.
Američki dnevnik Vašington post predstavlja analizu kineskih investicija u luke i Pomorski put svile. Kina je obezbedila značajan udeo u mreži globalnih luka koje su ključ trgovine i slobode pomorskog transporta, piše VP. Kineska ambiciozna ruta počinje na kineskoj obali, prolazi kroz Indijski okean do najprometnijih luka na Bliskom istoku i završava se u Evropi. Kada je Si Đinping najavio plan Pomorskog puta svile, Kina je imala udeo u 44 svetske luke. Deset godina kasnije, Kina ima udele u lukama i terminalima na sto lokacija u više od pedeset zemalja, ističe američki dnevnik. Mnogi se nalaze na strateški najvažnijim morskim putevima.
Ova ekspanzija je ključna za ekonomsku moć Kine, ali takođe ima važne implikacije za Kinu kao vojnu silu, kažu stručnjaci, od kojih mnogi veruju da to nije slučajno. Naime, kineske luke i terminali već primaju kineske ratne brodove. Jedan primer je nigerijska luka Lagos. A krajem 2015. Kina je priznala da gradi vojnu bazu u Džibutiju, samo nekoliko kilometara od američke.
Istovremeno, Amerika je i dalje najveća vojna pomorska sila, sa oko 750 pomorskih baza, piše VP. Kina ima samo jednu. “Implikacije su naduvane. Kina bi sigurno dobila kratak kraj štapa ako bi došlo do obračuna”, rekao je za VP Stephen Vatts iz Rand Corp-a.
Međutim, ove luke ostaju veliki izazov za SAD. „Oni nisu pretnja u slučaju rata, ali Kina je sada svetska ekonomska sila na moru i ima strateški uticaj na glavne transportne rute“, rekao je Isak Kardon iz istraživačkog centra Karnegi zadužbine za međunarodni mir.
