Savezni ministar privrede Robert Habek predstavio je plan za izlazak nemačke privrede iz krize.
Predlog konkretnog rešenja za izlazak iz krize ili uvod u kampanju za savezne izbore? Reakcije na sugestije Roberta Habeka su različite. Jedno je jasno: biće teško sprovesti planove u vladajućoj koaliciji, piše Dojče vele.
O najnovijoj inicijativi nemačkog saveznog ministra privrede Roberta Habeka žestoko se raspravljalo i pre nego što je predstavljena. Sam ministar privrede to naziva “doprinosom raspravi”.
Dokument na 14 stranica koji je kružio veče pre nosi naziv “Update za privredu”. U njemu Habek (iz redova Zelenih) opisuje kako se, po njegovom mišljenju, nemačka privreda može izvesti iz krize.
Pre svega, opisuje zašto je stanje takvo kakvo je, spominje se i Putinov napad na nemačko snabdevanje energijom, kao i američki ekonomski protekcionizam i ono najbitnije za stanje u tamošnjoj autoindustriji, a to je – agresivna kineska industrijska politika.
Uz to, kako piše Dojče Vele, prethodne nemačke vlade su godinama činile premalo u borbi protiv svega toga.
Habekov doprinos prvenstveno je deskriptivan, ali je dopunjen s nekoliko ideja za preduzimanje mera za izlazak iz sadašnjeg stanja.
Dobitna kombinacija?
Centralna tačka je investicioni bonus, koji se u medijima naziva i “nemački fond”. Sva preduzeća bi trebalo da ga dobiju, bez obzira da li su u pitanju mala zanatska preduzeća ili industrijski giganti. Svi oni treba da dobiju sredstva od deset odsto za nove investicije.
Habek se tako oslanja na podatke najnovije ekonomske prognoze, prema kojoj su ulaganja u postrojenja i opremu primetno smanjena u prvoj polovini ove godine, piše DV.
Iako prethodni predlozi opozicije nisu bili finansirani drugim prihodima, njegov predlog će se na kraju isplatiti, rekao je Habek.
Država, kaže, mora da daje finansijske avanse, ali se to ulaže, što povećava poreske prihode i država opet prima prihode za finansiranje drugih projekata.
Koliko milijardi nedostaje?
Uz to, cela stvar bi trebalo da traje pet godina i da bude “nebirokratska”. Ali Habek ne otkriva šta tačno misli pod poslednjim.
U medijima se takođe nije moglo pročitati o finansijskom obimu. Habek se na svojoj konferenciji za novinare osvrnuo na proračune Saveznog udruženja nemačkih industrijalaca. Institut je pre nekoliko meseci izračunao iznos od 400 milijardi evra koliko će javnom sektoru nedostajati za investicije i programe finansiranja u narednih deset godina.
Ostaje da se vidi da li će samo ovaj iznos biti dovoljan s obzirom na sve zadatke koje Habek opisuje u ovom nacrtu za spas privrede.
Nemački fond nije namenjen samo promociji ulaganja u privredu. Habek upisuje oko 100 milijardi evra za železnicu i puteve, 70 milijardi evra za vrtiće, škole i univerzitete i 60 milijardi evra za digitalizaciju.
FDP odbacuje predlog
Pošto je budžet suviše mali za ovakva ulaganja, Habek predlaže stvaranje novog specijalnog fonda. U tome bi, pored savezne vlade, trebalo da učestvuju i savezne pokrajine.
Ovim želi da ponudi izlaz iz debate o dužničkoj kočnici, koja se ne može rešiti, posebno zbog FDP-a.
Ali liberali su to odmah odbacili. Lider poslaničke grupe FDP-a u Bundestagu Kristijan Dir se umesto toga zalaže za davanje poreskih olakšica kompanijama umesto da se poreski obveznici opterećuju novim subvencijama.
Ali ministar privrede ne misli tako. Poziv na opšte smanjenje poreza je zaista sveprisutan i glasan, kaže on.
“Ali opšte smanjenje poreza nije garancija da će do ulaganja zaista doći”, rekao je Habek.
CDU: Napredni manevar izborne kampanje
Ovo navodi CDU na pretpostavku da je to više “manevar predizborne kampanje”.
“Ponovo će biti stresa i svađa u vladajućoj koaliciji”, predviđa Matijas Midelberg.
Zamenik predsednika Kluba predstavnika sindikata u Bundestagu nije samo skeptičan oko toga da li Habekova ideja ima šanse da se sprovede.
Na kraju krajeva, investicioni bonus ne donosi trajno poboljšanje Nemačke kao industrijskog staništa, kaže on. Umesto toga, potrebna je reforma poreza na dobit preduzeća, smanjenje poreza na struju i manje birokratije.
Stoga je predlog ministra privrede, koji je najavio neposredno pre službenog puta u Indiju, dobio malo aplauza, ali je doneo mnogo bure.
Tamo će učestvovati u konsultacijama nemačko-indijske vlade zajedno sa saveznim kancelarom Olafom Šolcom.
Malo je verovatno da će obojica razmeniti mišljenja o Habekovom radu na marginama svog boravka tamo. Uostalom, posle tri godine u koaliciji, on, Šolc i Lindner se dovoljno poznaju da znaju šta svako od njih misli o tome.
