U Nemačkoj više nema gran-pri trka, a u „oktanskom cirkusu“ takmiči se samo jedan nemački vozač.
Nakon dve sušne godine Sofija Flerš se vratila.
“Dobar je to osećaj”, kaže 22-godišnja nemačka auto-moto sportistkinja.
“U protekle dve godine zacrtala sam kao svoj cilj da se vratim Formuli. I super je što sam u tome uspela 2023. Veoma sam srećna što ponovo vozim Formulu 3”.
Ali to nije sve. Flerš je primljena u podmladak Alpine, a to je tim Formule 1 (F1) čiji je vlasnik automobilski koncern Reno.
“Naravno da sam se sad još malo približila Formuli 1, ali ispred mene je još veoma dugačak put”.
Sofija Flerš bi, kao vozačica Formule 1, bila dobrodošlo pojačanje za nemački auto-moto sport.
Globalni bum Formule 1, koji se između ostaloga ogleda i u porastu prometa od čak 20 odsto tokom 2022. godine, nemačku je zaobišao.
Za razliku od međunarodnog trenda, kvote TV-gledanosti u Nemačkoj su u padu.
Poslednji nemački gran pri održan je 2020. na Nirburgringu. A Niko Hilkenberg je trenutno, nakon odlaska Sebastijana Fetela i činjenice da će Mik Šumaher u ovoj sezoni da bude samo rezerva, u stvari jedini Nemac među pilotima F1.
“I u nižim klasama gotovo da više nema Nemaca. To je izuzetno tužno“, smatra Flerš, “Tu nešto mora da se menja, inače više uopšte neće biti nemačkih vozača F1. Nema programa podrške u Nemačkoj, bez obzira da li je reč o sportskom savezu, firmama ili sponzorima. I to uprkos činjenici da je Nemačka zemlja s brojnim proizvođačima automobila.“
Eksplozija cena
Mnoge karijere u auto-moto sportu su propale zbog nedostatka novca.
“Taj sport je ekstremno skup, nezavisno od pola. A što je klasa veća, sve je skuplje”, kaže Flerš, “Ako to ne možeš da platiš iz sopstvenog džepa, onda je najveći problem kako skupiti sredstva i pokriti budžet”.
Uključujući i pripreme za sezonu, jedna godina u Formuli 2 košta i do milion i po evra. Ko to još sebi može da priušti?
“Koliko god bilo tužno, ali mnogi vozači protiv kojih se takmičim, jednostavno – imaju novac”, odgovara vozačica Formule 3.
“A sa druge strane, širom sveta, a ne samo u Nemačkoj, ima verovatno veoma mnogo veoma talentovanih dečaka i devojčica koji nikada neće dobiti priliku da se bave automobilizmom. Pa čak i u kartingu se povremeno troše takve sume da je običnim ljudima nemoguće da sve to finansiraju”.
Sportska fondacija Nemačkog auto-moto kluba, ADAC Stiftung Sport, već gotovo četvrt veka finansijski pomaže nemačkim vozačicama i vozačima.
I Flerš je dobijala tu pomoć. Sedamnaestero pilotkinja i pilota koji su prošli program ADAC-a uspeli su da se probiju do kraljevske klase – do Formule 1.
Među njima su Hilkenberg i dva bivša svetska prvaka koji su se povukli – Fetel i Niko Rozberg. No, današnjim talentima je veoma teško da kroče u svet Formule 1.
“Do pre samo nekoliko godina u Nemačkoj je bilo dosta živahno kada je reč podmlatku, od Formule BMW ADAC, preko Formule 3 Euro-serije, pa Evropsko prvenstvo Formule 3. Te serije nažalost nisu nastavljene”, kaže za DW Volfgang Šatling.
“Jedan od razloga je činjenica da je FIA (Svetski auto-moto savez, prim.red.) redefinisao kategorije u sektoru podmlatka. Formula 3 i Formula 2 smeju da se voze samo u okviru Formule 1. To je dovelo do eksplozije cena, što je mnoge u Nemačkoj demotivisalo da započnu karijeru u Formuli”.
Rezervisana industrija
Šatling je dvadesetak godina radio za Mercedes Benc u Formuli 1, a sada je direktor Sportske fondacije ADAC.
Zadužen je, između ostalog, za realizaciju partnerstava i sponzorstava.
“Naravno da novac igra glavnu ulogu, ali finansiranje neke karijere ne bi trebalo da zavisi od porodičnog budžeta, već i od podrške industrije”, kaže Šatling.
“U drugim zemljama poput Italije, Francuske ili Engleske situacija je po tom pitanju mnogo bolja. U Nemačkoj je međutim industrija u određenoj meri rezervisana – s izuzetkom proizvođača koji su aktivni u auto-moto sportu i koji imaju sopstvene programe podsticaja”.
Formula 1 se kao tema u Nemačkoj “poslednjih godina nije shvatala dovoljno ozbiljno”, smatra Šatling.
On zato i prihvata kritiku koja stiže od bivšeg šefa F1, Bernija Eklstona, koji je rekao da je Nemačka izgubila značaj kao zemlja F1 koji je ranije imala.
“Sramota je da jedna auto-zemlja kao što je Nemačka, za razliku od manjih zemalja poput Belgije ili Holandije, ne uspeva da etablira svoj sopstveni gran-pri”, kaže Šatlin i dodaje da se u Nemačkoj razmišlja u malim kategorijama.
Eklston je nemačkim organizatorima prebacio da se bave “malim, zgodnim, lokalnim trkama”, a ne “međunarodnim trkama u formatu svetskih prvenstava”.
Finansijski rizici
Nadležni na bivšim nemačkim pistama F1 u Nirburgringu i Hokenhajmringu tu kritiku odbacuju.
“Mi smo uspešno trkalište, ostvarujemo profit. Ali ne možemo da kupujemo neki format koji u sadašnjem obliku ne možemo da refinansiramo”, kaže Aleksander Gerhard, šef Odeljenja komunikacija u Nirburgringu, misleći pritom na dosta visoke premije koje F1 zahteva od potencijalnih organizatora trka.
“Nirburgring je privatna firma. Mi ne konkurišemo s organizacijama koje finansira država, kao što je to slučaj s trkalištem F1 u Bahreinu ili Spa Frankšamp u Belgiji. Oni ne osećaju pritisak kojem je izložena neka privatna firma i oni ne moraju da kompletan poslovni model podrede organizaciji trke Formule 1”.
I menadžment Hokenhajmringa se na upit DW poziva na “ozbiljne kalkulacije” finansijskih rizika.
“Na kraju krajeva, u poslednje dve decenije bilo je nekoliko trka F1 koje su vlasnicima pista donele milionske deficite. Te navodno ’male i lokalne trke’ – a radi se o trkama koje imaju gomilu obožavalaca i koje već godinama kontinuirano rastu – one u dobroj meri pomažu da se izmire finansijska opterećenja iz prošlosti”.
I Nirburgring i Hokenhajmring su, sudeći po navodima odgovornih osoba, spremni da ponovo ugoste Formulu 1, ali samo ako “finansijski rizik – a radi se o dvocifrenim milionskim iznosima – ne moramo da snosimo sami”, kako to formuliše menadžment Hokenhajmringa.
Auto ima loš imidž
Sofija Flerš se nada povratku F1 u Nemačkoj. Glavni razlog pada interesovanja za “kraljevskom klasom” auto-moto sporta ona vidi u generalno lošem imidžu automobila u Nemačkoj: “Ako mnogi već i u običnom automobilu na putu vide nešto lose, onda je za njih moto-sport još mnogo gori, iako to zapravo nije tako. Na to se u Nemačkoj gleda veoma površno”.
I u auto-moto sportu se događa “ekstremno mnogo stvari”, kaže Flerš.
“U Formuli 3 vozimo s 50-toprocentnim udelom bio-goriva, na dužim trkama, poput Le Mana, od prošle godine čak s udelom od 100 odsto. Formule 1, 2 i 3 će veoma brzo da postanu CO2-neutralne. To je sport koji karakterišu visoke tehnologije i zato taj sport svojim primerom želi i da prednjači”.
A šta ona kaže o svojim šansama da jednog dana zaista sedne za kokpit Formule 1?
“Čvrsto u to verujem, inače se ne bih bavila ovim sportom”, odgovara Flerš.
“Ali, isto tako znam da to ne zavisi samo od talenta i znanja, već i od drugih faktora. Ja sada želim da ovu godinu završim što je moguće bolje- Želim mnogo da učim i da se probijem u Formulu 2”.
B92.
