Uprkos potpisanim bezbjednosnim sporazumima sa Ukrajinom, dvije velike evropske sile, dugoročno, neće željeti da budu uvučene u sukobe, dok su sami sporazumi više politički, nego operativni, piše “Global tajms”
Sve dok Ukrajina nije članica NATO-a, Francuska i Nemačka neće biti u obavezi da ispunjavaju kolektivne odbrambene mehanizme za tu zemlju uprkos tome što su potpisale bezbednosne sporazume sa Kijevom, piše kineski “Global tajms” citirajući stavove stručnjaka.
Stoga su ovi bezbednosni sporazumi više politička obaveza, ali ne moraju nužno biti i praktično operativni.
Ukrajinske trupe povukle su se iz Avdejevke, rekao je novi načelnik ukrajinske vojske u ranim jutarnjim satima u subotu, otvarajući put najvećem napredovanju Rusije od maja 2023. kada je zauzela grad Bahmut, preneo je Rojters u subotu.
Dok se Bajdenova administracija muči da kroz Kongres progura svoju pomoć Ukrajini, Zelenski je u petak napravio “vrtoglavo putovanje” kroz Berlin i Pariz da traži podršku evropskih zemalja, a bezbednosni sporazumi su pozdravljeni kao “istorijski korak”.
Potpisivanje bezbednosnih paktova sa Francuskom i Nemačkom predstavlja presedan koji potencijalno podstiče druge evropske zemlje da slede njihov primer i ojačaju saradnju sa Ukrajinom, ali ne mogu da se izjednače sa ulaskom Ukrajine u NATO i koristi od mehanizma kolektivne odbrane, kaže kineski vojni ekspert Song Žongping za “Global tajms”.
“U suštini, oni imaju za cilj da nastave sa jačanjem vojne pomoći Ukrajini, što je ključno za Ukrajince u ovoj fazi. Dugoročno, ove zemlje će izbegavati direktne vojne sukobe sa Rusijom i sprečiti ulazak Ukrajine u NATO”, kaže ovaj stručnjak.
Sporazum između Ukrajine i Francuske podrazumeva obećanje francuske pomoći u iznosu do 3 milijarde evra, dok je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da će Berlin obezbediti još 1,1 milijardu evra vojne pomoći, uključujući 36 haubica, 120.000 metaka artiljerijske municije i još dva sistema protivvazdušne odbrane, prenose mediji.
U međuvremenu, EU je spremna da isplati početnih 4,5 milijardi evra Ukrajini već u prvoj polovini marta kako bi pomogla u pokrivanju hitnih budžetskih potreba zemlje. Evropa se suočava sa dilemom u pomaganju Ukrajini, ukazuje Cui Heng sa Nacionalnog instituta za međunarodnu razmenu i pravosudnu saradnju Šangajske organizacije za saradnju.
“Pružanje pomoći zahteva značajnu finansijsku posvećenost, a u Evropi postoji značajno protivljenje. Međutim, uzdržavanje od davanja pomoći bi u potpunosti potkopalo godine političke korektnosti”, kaže ovaj naučnik.
Evropa će i dalje pružati pomoć Ukrajini, ali će njen obim i brzina biti smanjeni.
Cui je takođe istakao da su bezbednosni sporazumi potpisani između Ukrajine i velikih evropskih sila neobavezujući i ne nose nikakvu odgovornost.
“Bez obzira na to kako će se situacija razvijati u budućnosti, evropske sile neće biti uvučene u sukobe. Zelenski je dobio podršku evropskih sila koju je želeo, postigavši vin-vin situaciju sa dokumentom koji ima malo sadržaja”, rekao je Cui.
RTbalkan.
