Politička previranja u Nemačkoj podsetila su mnoge na haos koji je vladao tokom Vajmarske republike.
Nemačka Savezna kancelarija za zaštitu ustava (BfV) prošle nedelje je proglasila saksonski ogranak Alternative za Nemačku (AfD) pretnjom demokratiji. „Ne može biti sumnje u ekstremno desnu orijentaciju te stranke“, rekao je Dirk-Martin Kristijan, predsednik Kancelarije za zaštitu nemačkog ustava u saveznoj državi Saksoniji.
Ovo nije prvi put da Nemačka zabranjuje političke partije krajnje desnice i levice u ime zaštite ustavnog poretka. Međutim, marginalne neonacističke stranke i udruženja, koje nikada nisu imale velike šanse na izborima bilo koje vrste, uglavnom su bile na meti cenzure. AfD je sasvim druga priča, piše Foreign Polici.
Istraživanja javnog mnjenja govore da je stranka najmoćnija politička snaga u istočnoj Nemačkoj. Postigla je uspeh zahvaljujući svojoj antimigrantskoj politici. AfD je postigao nekoliko zapaženih uspeha na zapadu zemlje, a sledeće godine bi mogao da osvoji rekordan broj glasova na istoku. AfD bi mogao da preuzme izvršnu vlast ako Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Slobodna demokratska partija (FDP) smatraju da im može pomoći tretiranje popularnosti AfD-a kao legitimnog izraza volje naroda. Iako su obe stranke rekle da neće praviti koaliciju sa AfD-om, takva koalicija nije potpuno nezamisliva.
Konzervativne stranke u mnogim evropskim zemljama – Austriji, Hrvatskoj, Danskoj, Finskoj, Italiji i Slovačkoj – pretvorile su desničarske stranke u koalicione partnere. CDU, FDP i AfD su deo opozicije u parlamentu nemačke savezne države Tiringije, ali povremeno udružuju snage i nadglasavaju levičarsku manjinsku vladu.
Pretnja demokratiji
Politička previranja u Nemačkoj podsetila su mnoge na haos koji je vladao tokom Vajmarske republike, nacije koja je prestala da postoji kada su Adolf Hitler i Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija preuzeli kontrolu nad zemljom 1933. godine.
Odluka nemačkih ustavnih čuvara i moguća zabrana AfD-a naveli su mnoge posmatrače da se zapitaju da li zakonske odluke mogu zaustaviti ili barem usporiti krajnju desnicu. Bog zna da je sve ostalo što je evropski politički mejnstrim pokušao propalo. Nemačka i Francuska su pre nekoliko godina uhapsile članove desničarskih ekstremističkih organizacija koji su učestvovali u planiranju terorističkih napada. Mađarska je zbog agende svog premijera Viktora Orbana ostala bez pristupa evropskim fondovima, a svojevremeno je u sličnim problemima bila i Poljska. Pored toga, Evropska narodna partija (EPP) izbacila je Orbanovu partiju Fides iz svojih redova 2019. godine.
Međutim, i pored isključenja iz EPP, Fides je i dalje aktivan, a uhapšeni francuski i nemački ekstremisti nisu bili članovi parlamentarnih partija. AfD je trenutno druga najveća opoziciona partija u nemačkom saveznom parlamentu, Bundestagu (ispred njih je samo CDU) i želi da dođe na vlast na izborima, na demokratski način.
Do sada su se tri ogranka AfD-a našla na udaru nemačke države – oni u Saksoniji, Saksoniji-Anhalt i Tiringiji. U svim ovim pokrajinama izbori će se održavati svake godine. Pored toga, omladina AfD-a je takođe proglašena pretnjom za demokratiju i pod nadzorom je obaveštajnih službi.
S obzirom na to da je na nedavnim izborima u Holandiji pobedila Slobodarska partija koju predvodi krajnje desničar Gert Vilders, očekuje se da će desničarske partije poput AfD-a na predstojećim izborima za Evropski parlament ostvariti najbolje rezultate do sada. Ako se to dogodi, Evropska unija bi se mogla suočiti sa zlokobnim posledicama.
Branioci nemačkog ustava tvrde da lideri saksonskog ogranka AfD-a gaje rasističke, islamofobične i antisemitske stavove. Tvrdi se da je zauzela “tipične etničko-nacionalističke pozicije” i da ona i mladi AfD sarađuju sa zabranjenim neonacističkim pokretima kao što je radikalno desničarski nemački pokret Građani Rajha. Obaveštajni zvaničnici su otkrili da članovi saksonskog ogranka AfD-a uključuju različite ljude, ali da njeno rukovodstvo sledi ideologiju svog „duhovnog oca i vođe“, 51-godišnjeg desničarskog ekstremiste Bjorna Hekea. Saski ogranak je, kažu obaveštajci, njegova slika i prilika.
Nemački zakoni daju mogućnost Ustavnom sudu Savezne Republike Nemačke da ugasi političku stranku koja vodi neustavnu politiku i koja je u poziciji da je sprovodi. Nemački ustavni sud je prošle jeseni izbacio sudiju i člana AfD Jensa Majera iz Pokrajinskog suda u Saksoniji jer je ocenio da predstavlja opasnost po ustavni poredak.
Zlatna zora
Zapaženi rezultati koje su AfD i njeni kandidati postigli na izborima u Saksoniji-Anhaltu, Bavarskoj i Hesenu zabrinuli su nemački politički mejnstrim. Za izvođenje stranke pred Ustavni sud potrebna je većina glasova svih poslanika. Forin Polisi navodi da protivnici AfD-a već rade na prikupljanju tih glasova.
Marko Vandervic, advokat i poslanik u saksonskom parlamentu iz CDU, rekao je da simpatizeri AfD-a svakodnevno objavljuju ekstremističke sadržaje na internetu i da napadaju parlamentarce drugih partija. On je dodao da je moguće da AfD osvoji 40 odsto glasova na izborima u Saksoniji u septembru 2024. godine.
Drugi komentatori smatraju da je demokratska kultura u Nemačkoj dovoljno jaka da pobedi populističku stranku koja promoviše sulude teorije zavere, kopira i parafrazira nacističke slogane i želi da napusti Evropsku uniju.
Sebastijan Fidler, poslanik Bundestaga i član njegovog Komiteta za nacionalnu bezbednost, rekao je da Nemačka može da se bori protiv AfD bez zabrane. Demokratske stranke u Bundestagu usvojile su u novembru zakon kojim se AfD-u zabranjuje pristup javnom novcu koji druge stranke koriste za finansiranje udruženja aktivnih u obrazovanju. Ove stranke su takođe poručile da bi više novca trebalo dati za programe koji imaju za cilj jačanje civilnog društva. Vandervic, Filder i njihove kolege kažu da bi pobeda AfD-a na sudu bila katastrofalna.
Osim toga, ako stranka bude zabranjena, to ne znači da će ostati bez simpatizera. Grci su zabranili desničarsku stranku Zlatna zora, ali desnica nije izgubila glasove na izborima. Povrh toga, Zlatna zora nije smela da učestvuje na izborima zato što su njeni lideri bavili ilegalnim aktivnostima, a ne zato što su protiv imigranata i zato što negiraju holokaust. Posle zabrane, desničarska partija se reorganizovala i u junu su u parlament ušle tri desničarske stranke. Od 300 poslaničkih mandata, 34 pripadaju njima, a na izborima su osvojili više od 12 odsto glasova.
Evropa će morati da se obračuna sa ekstremnom desnicom na drugačiji način. Zabrane joj neće pomoći.
