Stečajevi preplavljuju nemačku industriju koja decenijama slovi za najjaču evropsku ekonomiju.
Samo u poslednjih nekoliko meseci zatvoreno je preko 700 poslovnica, a više od 3.000 radnika je ostalo bez posla. Na udaru je nekoliko industraija, a stručnjaci imaju jasan odgovor kada ih pitate za razlog. Pominju rastuću inflaciju, rat u Ukrajini, ali i celokupnu krize u svetu i ono što je loša vest – tvrde da ovo nije kraj.
Prema zvaničnim podacima Federalnog biroa za statistiku (Destatis), 18,2 odsto je više nelikvidnih preduzeća u prvom kvartalu 2023. u odnosu na isti kvartal lane. Nemački sudovi prijavili su 4.117 korporativnih insolventnosti u prva tri meseca ove godine. Broj redovnih stečajeva u Nemačkoj raste mesečno za oko tri odsto.
“Evropa se dobrim delom lišila domaće industrije i veliki broj fabrika je otišao na istok Evrope, u Rumuniju i Bugarsku, a neke na istok sveta. Došli su u jednu situaciju da nemaju mnogo svoga, da zavise od sveta, a svet je izložen ogromnom poremećaju i to je osnovni razlog zašto Evropa kleca”, objašnjava za “Blic Biznis” ekonomista Ljubodrag Savić.
“Nemačka, ali i celokupna EU, oštećena je još za vreme kovida, a naročito nakon početka rata u Ukrajini. Zato je objašnjenje sada krajnje jednostavno. Sada Nemačka plaća cenu dešavanja u Ukrajini, pa su stečajevi najveća posledica toga. Nažalost, tih problema u Evropi će biti još više. Ja se tome, naravno, ne radujem jer smo i mi deo Evrope i sigurno je da ćemo i mi snositi posledice”, dodaje profesor, a nakon što je nemački Gruner najavio da otpušta 10 odsto radnika u Srbiji.
Na pitanje da li će se zatvaranje firmi u Nemačkoj nastaviti, Savić odgovara potvrdno.
“To je lančana reakcija. Jedna ili dve velike firme kada odu u stečaj, to onda povuče 20, 30, 50 manjih i to se širi kroz privredu zemlje”
Savić podseća da su se “Nemci odrekli jeftinog gasa i nafte pod uticajem SAD pre svega”, pa je trenutna situacija cena koju oni plaćaju jer su se opredelili za jednu stranu. Ali, istakao je da je sve počelo sa prekidom lanaca snabdevanja za vreme pandemije koronavirusa.
Dodao je da je sada, kada su energenti značajno skuplji i kada imamo značajno skuplje delove i novac novca potpuno jasno da ceo svet ulazi u krizu, a to je posebno došlo do izražaja u Evropi.
Dragoljub Rajić o stečajevima u Nemačkoj: Cene sirovina rastu, ali ne i gotovih proizvoda
Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, kaže da su stečajevi u Nemačkoj posledica povećanih cena struje i gasak kao i rastuće inflacije.
“S jedne strane proizvodne cene gotovih proizvoda rastu, a s druge proizvođači ne mogu značajno podići finalne cene proizvoda prema kupcima. A razlog je inflacija koja je već pogurala cene i sa daljim povećavanjem dolazi do pada u prodjaji robe”, rekao je Rajić za “Blic Biznis” i dodao da je negativan uticaj imao i pad tražnje na većini vanevropskih tržišta.
Stečajevi u Nemačkoj: Na udaru transport
Najviše stečajeva u Nemačkoj u proteklo vreme bilo je u sektoru transporta i skladištenja sa 26 slučajeva. Zatim slede oblasti rudarstva i kamena i druge ekonomske usluge (npr. agencije za privremeno zapošljavanje) sa po 20 slučajeva.
Najmanju učestalost nelikvidnosti imao je sektor snabdevanja energijom, sa samo jednom nelikvidnošću na 10.000 preduzeća, navodi se na zvaničnom sajtu Destatisa.
Neki od najpoznatijih nemačkih brendova zatvorili su svoje poslovnice. U pitanju su giganti iz različitih industrija, od modne, preko farmaceutske, do prehrambene kao što su: “Gery Weber”, “Algajer”, “Weck-Glaser”, “H&M”, “Primark”, i “Orsay”, “Dankwardt”, “Zapata”, “Scotch & Soda”, “Brands4Friends”, najstarija mesara u Nemačkoj “Rohrs” i mnogi drugi.
