Kolega Tome Zdravkovića otkrio detalje iz života legendarnog pjevača
Legendarni Toma Zdravković napustio nas je pre trideset i dve godine, ali sećanje na njega ne bledi. Nedavno je o Tominom životu snimljen film sa istoimenim nazivom koji je doživeo neverovatnu popularnost, ali postoje detalji iz života slavnog pevača koji do sada nisu bili poznati javnosti.
Nakon filma, prijatelj i kolega Tome Zdravkovića Tihomir Pop Asanović, klavijaturista legendarne jugoslovenske rok grupe “Time”, koji je na početku svoje karijere šest meseci svirao sa pevačem, otkrio je nepoznate detalje o njegovom životu.
– Bilo je to krajem 1965. i početkom 1966, zajedno sam nastupao s Tomom šest meseci – prisetio se tada Asanović i nastavio: – Zvali smo taj prostor Gradski podrum, ali bio je to Dom sindikata u Beogradu, koji je u podrumu imao posebnu dvoranu.
Svirali smo šest dana u nedelji, samo smo ponedeljkom bili slobodni. Inače su tamo svirali “Džentlmeni i braća Jelić“, kasnije su se nazvali YU grupa, rokeri su svirali čajanke od 16 do 19 sati, a mi smo nastupali od 20 časova do ponoći.
Kolega Tome Zdravkovića sa pevačem je prošao mnogo toga
Kolega Tome Zdravkovića rekao je da je mnogo naučio od legende narodne muzike, kao i to da su imali gusti raspored nastupa koji je nosio sa sobom dobro i loše.
– Jako smo se puno družili, Toma je uvek bio elegantan, imao je nekoliko odela i košulja i uvek je nosio kravatu. Ali voleo je i da popije. Često je išao i na kockanje s onim mangupima na Dorćolu. Tamo je bila i Lepa Lukić i svi ti mladi pevači, bacale su se one kockice.
Znao je drugi dan da dođe na ručak bez kinte i kaže: “Pope, daj plati jedan grašak s kobasicama” (smeh). Bio je boem i veliki plejboj, imao je toliko snage da je to bilo fascinantno… Bilo je tu velike zarade jer se sviralo po narudžbini i pesme su bile plaćane.
Sve su to bile starogradske pesme, a on je znao da uključi i neke svoje autorske pesme koje smo pre toga naučili da sviramo. I publika bi ih odmah prihvatila, bilo je to neverovatno. Ljudi su sedili za stolovima, naručivali večere, svake večeri bilo je krcato, a pogotovo petkom i subotom.
Reakcije publike bile su odlične, a neke pesme znali smo da izvedemo po četiri-pet puta tokom večeri. Jedan sto naruči nešto, a drugi nešto kontra, i stalno tako, pa je malo bilo i dosadno svirati par puta istu pesmu. Ali bila je to odlična zarada, pogotovo meni kao mladom muzičaru.
To mi je bila škola koja mi je donela sigurnost, iskustvo i rutinu – istakao je Asanović i dodao: – Kao u svakom poslu, morate imati prakse.
Klavijaturista je pomenuo i detalj u navikama Tome Zdravkovića koji je odredio njegov životni stil.
– Imao je naviku o kojoj se ne zna dovoljno, nikada nije išao da spava pre pet-šest ujutro. Taj noćni život ga je kasnije na neki način i ubio – ispričao je kolega Tome Zdravkovića, piše Stil.rs.
Stil.rs
