Izraelske obaveštajne službe, Mosad i Šin Bet formirali su poseban operativni štab sa isključivim zadatkom da pronađe i ubije Hamasove komandose, koji su organizovali ili učestvovali u upadu u južni Izrael 7. oktobra. Ovaj štab formiran je po ugledu na “Operaciju Božji gnev”, koju je Tel Aviv pokrenuo posle akcije Crnog septembra na Olimpijskim igrama 1972. godine u Minhenu, kada je ubijeno 11 Izraelaca.
“Nili” kao “Fauda”, Mosad i Šin Bet u lovu na lidere Hamasa
Izraelske tajne službe formirale su jedinicu “Nili”, sa isključivim zadatkom da locira i likvidira sve lidere i pripadnike Hamasa, koji su učestvovali u upadu na izraelsku teritoriju 7. oktobra, pobili više od 1.400 i oteli oko 200 Izraelaca.
Glavni cilj ove nove jedinice su pripadnici Hamasovog odreda “Nuhba”, elitnih snaga koje broje oko 2.500 boraca, posebno uvežbaanih i opremljenih za diverzantske akcije, ciljana ubistva i zasede.
Jahja Sinvar, mrtav čovek hoda
Kako se čini, formiranje ove jedinice odgovor je vlade Benjamina Netanjahua na sve češće kritike javnosti, jer su šefovi Šin Beta, još od “Operacije šaštitnik zidova” pre dve godine, tražili dozvolu da eliminišu šefa Hamasovih špijuna Jahju Sinvara, smatrajući da predstavlja najveću opasnost po Izrael.
Mrtav čovek hoda
Do sada, izraelska vojska ubila je nekoliko komandanata ove jedinice, uključujući Bilala el Kedru i Ali Kadija, kao i još desetak pripadnike “Nukbe”. Izraelske vlasti su Sinvara predstavili sa pratećim tekstom “mrtav čovek hoda”, aludirajući na najavu kojim u Americi osuđenike na smrtnu kaznu prate do gubilišta.
Upad u tunele
Sinvar je jedan od osnivača Hamasa, a zbog ubistva dvojice policajaca osuđen je na četiri doživotne robije. Posle 23 godine zatvora, razmenjen je za izraelskog vojnika koga je uhvatio Hamas.
Netanjahu, ali i dva premijera koja su usledila, procenila su da je Hamas posle serije izraelskih vazdužnih udara oslabljen i nezainteresovan za ozbiljnije konforntacije, što se dve godine kasnije ispostavilo kao suštinska greška.
Prvi šef Šin Beta koji je tražio likvidaciju Sinvara bio je Nadav Argaman, u čijim se izveštajima navodi da je Hamas izrastao u monstruma, te da predstavlja strateški problem za Izrael.
Sinvar je, prema procenama Šin Beta, posle oslobađanja iz zatvora u Izraelu, brzo preuzeo kontrolu nad Gazom i ujedinio vojno i političko krilo organizacije, te poveo Hamas u niz obračuna sa izraelskom vojskom.
Prava legenda Gaze postao je pošto je pozirao sedeći u fotelji pored ruševina kuće, koju su mu, nešto ranije srušili Izraelci. Šin Bet je, tada, procenio da će sledeća akcija Hamasa biti znatno krvavija.
Tuneli Hamasa
Procena Benjamina Netanjahua je, doduše, u početku delovala kao ispravna, jer je Hamas ostao po strani tokom nekoliko acija izraelske vojske protiv Islamskog džihada, te da je odabrao mir u Gazi, koji je suštinski neko vreme i trajao zahvaljujući činjenici da su katarske vlasti značajno pomagale Pojas Gaze.
Posle 7. oktobra, Sinvar je dospeo na vrh liste najvećih neprijatelja u istoriji Izraela, daleko ispred Jasera Arafata ili lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, iako su napad na Izrael osmislili Mohamed Deif i Marvan Isa.
Od tog trenutka, izraelski obaveštajci smatraju da tekuća operacija u Pojasu Gaze ne može biti okončana pre nego što Sinvar bude likvidiran.
Operacija Božji gnev”
Sličnu operaciju Izrael je pokrenuo posle napada na izraelske sportiste tokom Olimpijskih igara 1972. godine u Minhenu, kada su pripadnici Mosada dobili odobrenje da pronađu i ubiju sve palestinske aktiviste koji su, na bilo koji način, učestvovali u napadu na izraelske sportiste.
Abu Daud, čovek koga Mosad nije pronašao
Tadašnja izraelska premijerka Golda Meir odobrila je ovu akciju, a poseban komitet, uz pomoć saradnika iz redova Palestinske oslobodilačke organizacije, sastavio je spisak od tridesetak “meta”, koje su potom locirali operativci Mosada.
Prvi je, u oktobru 1972. godine u Rimu ubijen Vael Zvater, predstavnik PLO-a u Italiji, ali je njegova smrt izazvala niz kontroverzi jer je, kako se kasnije ispostavilo, protivio terorizmu kao sredstvu za postizanje palestinskih ciljeva.
Redom su, zatim, likvidirani predstavnici PLO-a i Fataha u Francuskoj i na Kipru, nakon čega je usledila serija ubistava u Libanu u kojima je stradalo između 20 i 100 pripadnika palestinskih organizacija.
U seriji akcija Mosada, u Norveškoj je ubijen Marokanac, koji je greškom identifikovan kao Ali Hasan Salameh, navodni idejni vođa napada na izraelske sportiste. Norveške vlasti uhapsile su izraelske agente, ali su ih posle suđenja, vratile u Izrael.
Salameh je, posle četiri neuspešna pokušaja, ubijen u Bejrutu pošto su agenti Mosada u vazduh digli njegov kombi. U eksploziji su poginula i četiri njegova telohranitelja i dvoje prolaznika. Nekoliko godina kasnije, međutim, ispostavilo se da Salameh i nije imao preterano mnogo veze sa masakrom u Minhenu.
Žrtve terorista
Izraelske vlasti su se, posle serije akcija protiv pripadnika palestinskih organizacija, našle na meti oštrih kritika, jer su, kako se kasnije ispostavilo ubile svega jednog od organizatora masakra – Atefa Bseisa, koji je likvidiran u Parizu 1992. godine.
Glavni organizatori i njihovi telohranitelji su se razbežali po zemljama Varšavskog pakta i arapskim državama i ostali van domašaja Mosadovih akcija. Kritičari u Izraelu su operaciju tajnih službi nazvali “strateškim promašajem”.
