Poslednji ruski car, Nikolaj II, je u istoriji ostao upamćen kao vladar koji je imperiji darovao Ustav i parlamentarni sistem, doprineo stavilnosti u zemlji i ali i abdicirao, ne bi li sačuvao brak i porodicu. Njegov život je bio umnogome drugačiji od života drugih ruskih imperatora, a hobiji i strasti sličniji današnjim vremenima.
Kada bi vam neko u razgovoru spomenuo cara Nikolaja II, sigurno bi vam na pamet pale neke istorijske činjenice koje se tiču perioda njegove vladavine, to da je imao čak četiri ćerke i samo jednog sina, pa čak i način na koji je tragično stradao u noći između 16. i 17. jula 1918. godine. Međutim, život poslednjeg ruskog cara je bio mnogo koloritniji i zanimljiviji nego što biste mogli i da pretpostavite.
Bio je poliglota i tečno govorio 5 jezika
Zahvaljujući bračnim zajednicama sa članovima kraljevskih i carskih porodica iz različitih evropskih država, dinastija Romanov je uvek negovala poznavanje stranih jezika. Zato i ne iznenađuje činjenica da je Nikolaj II od malena bio bilingvalno dete i savršeno govorio i na ruskom i na engleskom jeziku. Njegov čiča je čak govorio da bi Nikolaj bez problema bilo kog profesora sa Oksforda mogao ubediti da je poreklom iz Engleske, a ne iz Rusije.
Osim znanja ruskog i engleskog, Nikolaj II se mogao pohvaliti i odličnim poznavanjem francuskog, nemačkog i danskog jezika, koji je naučio zahvaljujući svojoj majci, Mariji Fjodorovnoj, koja je bila poreklom iz te zemlje. Njegovo poznavanje stranih jezika je bilo toliko dobro, da se u razgovoru spontano mogao “prebaciti” sa jednog na neki drugi, a da to i ne primeti.
Tetovaža zmaja je bila njegov zaštitni znak
Osamdesetih godina 19. veka tetoviranje je uzelo maha, a ukrašavanje tela porodičnim grbom, anđelima, zmajevima i drugim simbolima se, očekivano, dopalo i pripadnicima ruske elite. Tako je za vreme svog putovanja u Japan Nikolaj II odlučio da se istetovira, a kako bi tetovaža bila baš onakva kakvom ju je zamislio, naredio je da se na njegov brod dovede najbolji tatu-majstor tog vremena, Hore Kio.
Budući ruski imperator je rođen 1868. godine, a ova godina je bila u znaku Žutog Zemljanog Zmaja.Baš iz tog razloga se na njegovoj tetovaži nalazio upravo zmaj. Proces ukrašavanja tela je trajao punih 7 sati, a nakon povratka u Rusiju, Nikolaj je uvek sa ponosom prikazivao ovo remek-delo.
Obožavao je putovanja u daleke krajeve sveta
Još za vreme vladavine Petra Velikog se u dinastiji Romanov ukorenila tradicija da svaki naslednik prestola nakon što savlada osnovne nauke otputuje na edukativnu “ekskurziju”. Ovakva putešestvija su se uvek odvijala po istom principu i podrazumevala su obilazak ruske imperije i evropskih zemalja.
U svom proputovanju, Nikolaj II je obišao azijske zemlje u kojima ranije nije boravio ni jedan prestolonaslednik Rusije. Na njegovu odluku je posebno uticalo i to da se u to vreme gradila Transsibirska magistrala, ali i želja porodice Romanov da se sa azijskim monarsima konačno uspostave prijateljski odnosi. Putovanje je trajalo punih 10 meseci, a Nikolaj se sa njega vratio pun utisaka.
Romansa sa balerinom je trajala sve do stupanja u brak sa Aleksandrom
Poput većine članova imperatorske porodice, i Nikolaj II je bio slab na žene i sklon ljubavnim aferama. Njegovo poznanstvo sa balerinom Matildom Kšesinskom 1890. godine isprva nije slutilo na nevolju, naročito imajući u vidu da je već tada on bio ludo zaljubljen u svoju buduću suprugu, Aleksandru.
Međutim, balerina je bila izuzetno uporna. A kako i ne bi – biti sa naslednikom trona je za svaku damu bilo ostvarenje devojačkog sna. Na kraju krajeva, Matilda je osvojila srce budućeg cara Rusije. O njihovoj romansi je brujao čitav Sankt Peterburg, a ljubav je prekinuta nakon četiri godine, kada je Nikolaj stupio u brak sa Aleksandrom Fjodorovnom.
Obožavao je dobra kola i imao zavidan vozni park
Prvi susret Nikolaja II sa automobilom odigrao se 1896. godine, ali tada na njega ovo “čudo tehnike” nije ostavilo nikakav utisak. Tek nešto kasnije Nikolaj je u vožnji sa knezom Orlovim otkrio sve čari ovog muškog hobija, a već u narednih nekoliko godina naredio i da se izgrade garaže u kojima bi se budući četvorotočkaši nalazili.
Ukupno se u vlasništvu carske porodice nalazilo 26 automobila – 9 ličnih vozila cara i 17 vozila carske pratnje, a zanimljivo je i da sam car nikada nije seo za volan. Omiljeni automobil Nikolaja II bio je i ostao Delone-Belvil, koji mu je pažnju privukao još kada ga je vozio knez Orlov. U to vreme je to bio i najskuplji model automobila, a zahvaljujući šestocilindričnom benzinskom motoru sa 45 “konja”, car je mogao kruzirati gradom brzinom od 120 kilometara na čas.
